Menadžment ljudskih resursa u javnom sektoru

Javni sektor danas funkcioniše u konkurentnom okruženju, kao i ostala preduzeća. Javne institucije više nisu jedinstveni pružaoci specifičnih usluga na tržištu, te suočeni ne samo sa konkurencijom već i potrebom da održe svoj značaj i imidž u javnosti, od čega zavisi njihov opstanak, sve više primenjuju dobre prakse ustanovljene u privatnom sektoru.
S obzirom da su ljudski resursi faktor ne samo efikasnosti u obavljanju poslovnih aktivnosti, već i imidža preduzeća u javnosti, neophodno je razviti strategiju odabira, razvoja i zadržavanja zaposlenih u javnim preduzećima koja će obezbediti da zaposleni uspešno ispunjavaju svoje zakonom utvrđene zadatke. Niži nivo plata u javnim službama razvijenih zemalja u odnosu na iste pozicije u privatnom sektoru značajno utiče na atraktivnost zapošljavanja u javnim institucijama, i ograničava mogućnosti privlačenja talenata. Stoga su kao najvažnije funkcije menadžmenta ljudskih resursa u javnim ustanovama prepoznate regrutovanje i proces stalnog stručnog usavršavanja. Predmet istraživanja rada je primena savremenih principa u upravljanju ljudskim resursima u javnim institucijama uz poseban osvrt na značaj lidera i odnos menadžera prema zaposlenima.
Kako bi se javna preduzeća uspešno adaptirala na promene u okruženju i reforme javnog sektora, koje su danas uobičajene u gotovo svim zemljama sveta, neophodno je da menadžeri razviju takozvane “soft skills” i pomogu zaposlenima da prihvate organizacione promene. Tradicionalni pristup menadžementu ljudskih resursa nije više dovoljan da podrži prihvatanje nove organizacije i novog položaja javnih preduzeća na tržištu, pa će se rad baviti kompetencijama koje menadžeri savremenih javnih institucija treba da razvijaju a zahvaljujući kojima će uspešno motivisati zaposlene i zadržati talente.