Komunikacija u savremenom menadžmentu

REZIME
Suštinu menadžmenta čini permanentno donošenje odluka kojima se olakšava upravljanje organizacionim sistemom. Ispunjavanje takvih zadataka menadžera može se znatno olakšati sistemom komuniciranja, u kome će poruke ići u svim smerovima. Na taj način se komuniciranjem postiže ujedinjavanje organizovanih aktivnosti, što je jedan od ključnih uslova za ostvarivanje ciljeva organizacionih sistema.

Ključne reči: poruka, pošiljalac, primalac, smetnje, komuniciranje

UVOD
O komuniciranju se veoma mnogo raspravlja i piše. Ipak, u toj oblasti još uvek postoje značajni problemi. Na primer, u porodici, s prijateljima, u društvenoj zajednici i organizovanom životu, za mnoge probleme se može utvrditi da potiču od nesposobnosti da se ostvari uspešna komunikacija. Naravno, ne bi trebalo očekivati da se ostvari idealna komunikacija, ali se može izgraditi sistem komuniciranja u kome će biti uspostavljeni željeni odnosi između pošiljaoca i primaoca poruka. To je sistem u kome će informacije teći u više smerova (nagore, nadole, horizontalno, dijagonalno), na formalan ili neformalan način, i u kome će smetnje biti svedene na najmanju meru. Cilj takvog sistema komuniciranja je da se postigne visok stepen razumevanja između pošiljaoca i primaoca poruka. O takvom značaju komuniciranja znali su i stari Egipćani. “Pre oko pet hiljada godina, Ptah-Hoter je pisao: “Nemoj da zaustaviš njegove (onoga koji se žali) reči sve dok se iz njega ne izlije sve što mu je na duši i pre nego što kaže sve što je želeo da kaže. Čovek koji se žali voli zvaničnika koji hoće da prihvati ono što on kaže i koji mu dozvoljava da se u potpunosti izjada”.Nastanak komunikacije vezuje se za doba praistorijskog čoveka, kada su ljudi opštili isključivo telesnim znacima i gestovima. Promenom klimatskih uslova ljudi počinju da se grupišu u manje zajednice i pojavljuje se potreba za razvojem jezika – osnovnog medija komunikacije i govora ( pre 35000 do 40000 godina), koji podstiču razvoj mišljenja, rada i stvaralaštva. Pošto nisu mogli da pamte sve što treba da prenesu drugom subjektu, kod ljudi se razvija pismena komunikacija ( otprilike 3500 godina p.n.e. ), koja je u početku bila u obliku slika koje su crtali po pećinama, dok se kasnije razvija verovatno najstarije pismo – klinasto pismo kod Sumera oko 3400 godine p.n.e. Nastankom i upotrebom papirusa kod drevnih Egipćana omogućen je prenos informacija na pogodnom papiru a tek 105. godine nove ere u Kini se pojavljuje papir. Johanes Gutenberg 1450. godine u Nemačkoj pravi prvu štamparsku presu, a štampanjem knjiga započinje masovno opismenjavanje ljudi što dovodi do porasta obrazovanja i promene svesti kod ljudi. Ubrzo nakon toga počinje proizvodnja novina-prvog masovnog medija a u 19. veku pojavljuje se telegraf i telefon. U 20. veku počinje sa radom prva radio stanica, a razvojem televizije kao audiovizuelnog medija, započinje doba elektronskih medija. Pojavom interneta, kao prvog medija koji omogućava dvosmernu komunikaciju. počinje doba medija.Kontinuirane promene svetskog privređivanja primoravaju organizaciju da stalno iznalazi nove načine da bi se izdvojila od konkurencije. Više nije dovoljno samo komunicirati sa okruženjem (internim i eksternim), već je bitan i način na koji se ta komunikacija obavlja u okviru organizacije.