Poslovna etika inženjerskog kadra

MORAL, ETIKA I POSLOVNA ETIKA

Reč moral potiče od latinske reči mos, moris što znači običaj, pravilo, zakon. Moral je nastao sa nastankom ljudskog društva. Svoj razvoj beleži u skladu sa dostignutim nivoom društveno-ekonomskog razvoja civilizacije.
Običaj je najstarija forma regulisanja društvenih odnosa i ponašanja. Brojni običaji vremenom prerastaju u moralne norme. Upravo zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala može naći u običajima.

Moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup nepisanih normi koje odredjuju čovekovo ponašanje u društvu i to prema društvu u celini, prema drugim članovima društva i prema sebi samom.

Pod moralom se obično podrazumevaju pravila ljudskog ponašanja – skup običaja, navika, normi i ponašanja, kojim se ljudi rukovode u svojim postupcima.

Moralne norme odredjuju ono što je dobro i dostojno čoveka, a zabranjuju ono što je zlo i nedostojno.  Shvatanja o dobru i zlu se ne mogu odrediti jednom za sva vremena i sve društvene zajednice.

Da bi čovek kao praktično biće usvojio moralne norme i po njima se ponašao, da bi formirao vrednosno-normativni odnos prema sebi, ali i prema drugim ljudima, mora da donese odgovarajući moralni sud. Moralni sud je sud o vlastitom ponašanju, ponašanju drugih ljudi, drugih društvenih grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud može biti pozitivan ili negativan. U slučaju da moralna norma bude prekršena, određeno ponašanje uslovilo bi negativan sud, sledi moralna sankcija. Moralna sankcija može biti individualna (unutrašnja, npr. griža savesti) i društvena (spoljašnja, npr. prezir, pa čak i isključenje iz društva).

Reč etika potiče od grčke reči ethos – običaj i ethikos – moralan. Etika je nauka o moralu, nauka o proučavanju i procenjivanju moralnih vrednosti. To je filozofska disciplina, koja proučava moral, njegovo poreklo, ciljeve i smisao. Etike su nacionalni stereotipi koje jedno društvo i nacija propagiraju o sebi samom i veoma se razlikuju. Tako da ono što je etično za jednu naciju ne mora da bude i za drugu.
Poslovna etika se kao posebna naučna disciplina može se odrediti kao skup moralnih normi o ponašanju prema sociokulutrnoj i poslovnoj sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odlučivanju, dužnostima, obavezama, pravu i odgovornostima, u svim aspektima i sferama poslovanja.
Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu.
Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način i podrazumeva se odgovornost za njegovo (ne)odobravanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Odgovornost može biti lična, kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije, a može biti i korporativna društvena odgovornost. Korporativna društvena odgovornost se odnosi na ponašanje organizacija prema društvu, a ponašanje organizacija prema društvu se zasniva na vrednostima koje društvo ističe kao dominantne i značajne za njegov dalji razvoj.
Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona, korporativnakultura koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne sisteme, etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni.
Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti i norme etičkog ponašanja, pretočene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponašanja, tzv.poslovni bonton.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja