Razvoj menadžmenta kroz istoriju i praksu u pravcu mogućnosti današnje primene

Kada se krajem osamnaestog veka u Engleskoj odigrala industrijska revolucija, čiji je povod bilo otkriće parne mašine izumitelja Džejmsa Vata, troškovi i cene proizvoda su naglo pali; a potražanja tržišta je porasla. To je dovelo do stvaranja novog pravca i zanimanja u industriji. Svakoj fabrici bio je potreban čovek koji bi određivao ko će šta raditi i koji bi vodio i koordinirao zaposlene. Takođe, uloga tog novonastalog zanimanja bila bi da se zadati ciljevi isprate, ostvare i implementiraju u dotadašnji rad.
Taj pravac industrije kasnije dobija naziv „menadžment“ (engl. menage – upravljanje), a zanimanje „menadžer“.
Ono što je zaista bilo revolucionarno desilo u fabrikama tekstila koje su masovno prelazile na parni pogon. Dogodila se sistematska podela rada. Određene grupe ljudi radile su samo određene poslove koji su činili samo deo procesa proizvodnje, a ne kao do tada da jedan čovek vrši proizvodnju od početka do finalnog stadijuma. Tako je izgubljena potreba za kvalifikovanim, skupim radnicima jer su posao mogli da obavljaju polukvalifikovani radnici koji su brže i lakše uvođeni u sistematiku proizvodnje. Rezultat je bio dosta veći kvantitet uz neznatno lošiji kvalitet, ali je cena procesa izrade dosta smanjena, a samim tim je profit dosta skočio.
Ovim značajnim promenama u industriji otvorena su vrata modernom menadžmentu kao pravcu i nauci. U narednim decenija on počinje sve ubrzanije da se razvija i da polako poprima ruho kakvo mi danas poznajemo, naravno uz konstantna unapređivanja i modernizaciju. Kako ljudskih faktora, tako i tehnološku. Ali menadžment se pojavio mnogo ranije, samo što se tada nije tako zvao i niko nije ni slutio kakve će razmere u primeni poprimiti.
Vratimo se u vreme nastanka „Hamurabijevog zakonika“, koji je pisan 2000 godina pre nove ere. U zakoniku „Boga Sunca“, kodeks 282, piše: „Ako zidar zida kuću za nekog čoveka, a ne napravi je dovoljno čvrstom i ona se sruši i prouzrokuje smrt vlasnika – zidar će biti pogubljen.“. Ovo se smatra najranijim zapisom vezanim za nastanak misli o menadžmentu.