Studija slučaja: OKRUŽENJE „Wal-Mart“ kompanija

Uvod

Wal-Mart je već nekoliko godina (2003-2006) najveća kompanija na svetu sa ukupnim prihodom od oko 350 milijardi $ u 2006. godini. Nije loše za kompaniju koja je počela da radi 1962. godine sa jednom radnjom, imala 38 radnji 1970. godine, a sada ih ima oko 5.000.
Postavlja se pitanje kako je to Wal-Mart-u pošlo za rukom i da li može nastaviti istim tempom¬? Sa prosečnom stopom rasta od 16% godišnje Wal-Mart će biti, izgleda, prva kompanija sa prodajom preko 1.000 milijardi u narednih 10 godina. Sa takvom veličinom Wal-Mart će imati preko 5 miliona zaposlenih, a vrednost njegove prodaje će biti približno jednaka GDP-ju Velike Britanije i biti znatno veći od GDP-ja Australije, Kanade, Španije i skoro 10% GDP-ja SAD-a.

 
Istorijat kompanije – doba i duh Sem Waltona (1962-1992)

Koristeći svoje prethodno iskustvo i stručnost u maloprodaji, Sam Walton (Sem Volton) i njegov brat Bad Volton (Bud Walton) otvorili su prvu Wal-Mart Discount City Store (prvu prodavnicu) 1962. godine u gradu Rodžers u Arkanzasu (iste godine osnovani su Target i Kmart). Do kraja 60-tih godina dvadesetog veka, otvo¬rili su 15 robnih kuća u malim provincijskim gradovima širom Srednjeg zapada.
Veliki deo Wal-Mart-ovog uspeha rezultat je osnivača i predsednika upravnog odbora Semuela Moora Waltona. “Mr Sem” kako su mu se neki obraćali, sledio je svoje realistično, staromodno i domaćinsko vaspitanje koje je sticao u selima Oklahome, Misurija i Arkanzasa. U jednom intervjuu je rekao “Naš cilj je oduvek bio da budemo najbolji u svom poslu, i u skladu sa tim verujemo da moraš stvoriti povoljnu situaciju za sebe i zadovoljiti zahteve svojih saradnika. Ako to konstantno radiš, dovešćeš posao do uspeha, o čemu sve vreme pričamo, za šta se zalažemo i šta sprovodimo… Razlog našeg uspeha su ljudi i način na koji se prema njima ophodimo kao i ono šta oni misle o kompaniji”.
Jedinstven večiti entuzijasta i pozitivista, Sam Wolton koga su zvali “samo vaš kućevni bilioner” vozio je stari Fordov pik-ap, voleo da pregrize nešto u kafani Freda Hikorija i kao stvar navike da se ošiša kod lokalnog berberina. Imao je izvanrednu energiju, uživao je u lovu na ptice sa svojim psom i leteo avionom korporacije. Kada je kompanija bila znatno manja, mogao se hvaliti time da je lično posećivao svaku svoju prodavnicu najmanje jednom godišnje. Njegove posete su obično zaključivane pevanjem navijačkih pokliča “WALTON”. Za većinu zaposlenihi nosio je duh baptističkog propovednika.  Postao je najbogatiji čovek u Americi, a do kraja 1991. stvorio je svojoj porodici ličnu sigurnost u iznosu od 21 bilion dolara.