Studija slučaja – Telekom Srbija a.d.

1. UVOD

1.1. Predmet i polazišta istraživanja

U savremenom poslovanju, koje karakterišu velike i ubrzane promene, organizacije se moraju
stalno prilagođavati i iznalaziti nove načine za postizanje uspešnosti, ali i za njihov opstanak i
dalji razvoj. Jedan od načina je i kontinuirano stvaranje i održavanje konkurentske prednosti.
Ona se danas ostvaruje preko ljudi, koji sa svojim znanjem, veštinama, kreativnim
sposobnostima i razvojnim potencijalima predstavljaju najznačajniji resurs organizacije. Osim
što su najznačajniji, oni su istovremeno i najproblematičniji i najskuplji resurs. Njima treba
upravljati na mudar, racionalan i human način.

Upravo način na koji se upravlja ljudskim resursima postaje odlučujući faktor konkurentske
sposobnosti, razvoja i opstanka organizacije.

Predmet našeg rada je razmatranje menadžmenta ljudskih resursa, pre svega kao izuzetno
važne poslovne i upravljačke funkcije u organizaciji, i to kako teorijsko, tako i u praksi.

Postoje različiti teorijski izvori koji definišu ovu oblast, od onih za koje menadžment ljudskih
resursa predstavlja samo poslednju fazu u evoluciji personalnog menadžmenta, do onih koji
ga smatraju potpuno novom poslovnom funkcijom i naučnom disciplinom.

Saznanja do kojih smo došli teorijskim razmatranjem menadžmenta ljudskih resursa,
predstavljaju osnov i polazište za analizu njegove praktične primene i uloge koju ima u
jednom konkretnom preduzeću.

Kao primer na kojem smo vršili naše istraživanje uzeto je Preduzeće za telekomunikacije
„Telekom Srbija“ a.d., kao jedno od najvećih i najprofitabilnijih Javnih preduzeća i vodeća
kompanija u oblasti telekomunikacija ne samo u našoj zemlji, već i u regionu.

1.2. Značaj i aktuelnost istraživanja

Značaj naših istraživanja ogleda se u boljem razumevanju i shvatanju aktivnosti menadžmenta
ljudskih resursa i uloge koju on ima u ostvarivanju organizacione uspešnosti.

Kroz praktičan primer, na osnovu uvida u poslovanje konkretnog preduzeća, ukazano je na
njegovo mesto i ulogu koju ima u domaćim preduzećima.

Istraživanje posebno dobija na značaju i aktuelnosti u periodu trenutne svetske ekonomske
krize, kada su mnoge organizacije suočene sa finansijskim problemima i borbom za opstanak.
Štednja na svim nivoima i u svim oblicima, svođenje rizika u poslovanju na najmanju moguću
meru, kao i racionalna potrošnja i efikasnija upotreba svih resursa, pa tako i ljudskih,
predstavlja glavne mere odbrane.

Veoma je važno takođe, otklanjanje nepoverenja, koje se navodi kao jedan od glavnih
uzročnika krize, kao i podizanje nivoa svesti među svim zaposlenima o njenim posledicama i
rizicima za poslovanje, kako bi u domenu svojih nadležnosti i odgovornosti dali veći doprinos
opstanku i stabilnosti organizacije.

1
Pored navedenih, preduzeća u Srbiji suočavaju se i sa brojnim problemima koje tranzicija nosi
sa sobom.

Mediji su prepuni vesti o štrajkovima radnika zbog neisplaćenih zarada, o lošim
privatizacijama u kojima poslodavci otpuštaje zaposlene, kako bi zaradili rasprodajom
nekretnina, o velikoj stopi nezaposlenosti u kojoj propada neiskorišćeno znanje i mladost, o
poslodavcima koje više interesuje kojoj stranci pripada kandidat i čiji je sin, nego ono šta zna
i može.

Kako se sa svim ovim problemima i izazovima savremenog društva nosi jedno od najvećih
preduzeća u Srbiji, sagledali smo kroz prizmu upravljanja najvrednijim resursima, ljudima sa
njihovim znanjem, veštinama, sposobnostima i razvojnim potencijalima.

1.3. Ciljevi istraživanja

Cilj ovog rada je, da se na osnovu analize i deskripcije najvažnijih aktivnosti menadžmenta
ljudskih resursa, kako teorijski, tako i na praktičnom primeru u konkretnom preduzeću, ukaže
na značaj koji on ima za poslovanje organizacije i postizanje njene uspešnosti.

Naučni cilj rada jeste naučna, teorijska i praktična deskripcija i analiza aktivnosti
menadžmenta ljudskih resursa.

Društveni cilj jeste da ovaj rad bude od praktične koristi, to jest da pruži informacije i nova
saznanja onima koje interesuje ili koji žele da se bave menadžmentom ljudskih resursa.

1.4. Hipoteze istraživanja

Polazna hipoteza ili misaona pretpostavka na kojoj se zasniva ovaj rad je:

 Savremena teorija ukazuje da su ljudski resursi najznačajniji resurs organizacije, što
ukazuje na važnost efikasnog upravljanja njima u cilju ostvarivanja, kako organizacionih,
tako i individualnih ciljeva i interesa.

Posebne hipoteze istraživanja su sledeće:

 Od kvaliteta procesa upravljanja ljudskim resursima (menadžmenta ljudskih resursa)
zavisi organizaciona uspešnost.
 Sve aktivnosti menadžmenta ljudskih resursa su izuzetno važne, međutim, kao najvažnije
možemo izdvojiti proces selekcije zaposlenih i njihovo obrazovanje, dalje usavršavanje i
razvoj karijere.
 Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. ima razvijenu funkciju
menadžmenta ljudskih resursa.
 Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. vodi računa o potrebi stalnog
obrazovanja, usavršavanja i razvoja zaposlenih.

8. TELEKOM SRBIJA a.d. – OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU

Teorijsko razmatranje menadžmenta ljudskih resursa sprovedeno u prethodnom delu rada,
predstavlja osnov i polazište za analizu njegove praktične primene i uloge koju ima u jednom
konkretnom savremenom preduzeću. Kao primer na kojem ćemo vršiti naše istraživanje uzeto
je Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija” a.d., kao jedno od najprofitabilnijih
Javnih preduzeća i vodeća kompanija u oblasti telekomunikacija ne samo u našoj zemlji, već i
u regionu.

Brojne turbulentne promene koje karakterišu savremeno poslovno okruženje, među kojima su
svakako najbrže i najučestalije one na polju tehnologije, pogotovo informatičke, nisu zaobišle
ni oblast telekomunikacija i Interneta, naprotiv. Navedene oblasti su izložene stalnim i
ubrzanim promenama koje iziskuju konstantno unapređivanje znanja i veština zaposlenih.

Upravo značaj koji znanje ima u savremenim uslovima poslovanja, opredelio nas je da u
ovom radu istraživanje menadžmenta ljudskih resursa vršimo na primeru preduzeća u kojem
je znanje zbog prirode delatnosti, ne samo faktor konkurentske prednosti i uspeha, već i faktor
opstanka.