Mikrobiologija za medicinare

Opsta bakteriologija
Morfologija i struktura bakterijske celije
Bakterijska celija je prokariotska celija, celija koja nema
pravo jedro vec je jedarni materijal rasut po citoplazmi.
Sastoji se iz: celijskih omotaca (kapsula, celijski zid,
citoplazmatska membrana), citoplazme, organela, i
jedarnog materijala i izraslina na celijskoj povrsini Jedarni
materijal je predstavljen dvolancanom DNK dugackom 1mm
savijen u vidu snopa. Ona predstavlja hromozom i nalazi se
rasuta po cpl u vidu kracih ili duzih fragmenata. Bct mogu
posedovati i ekstrahromozomalnu DNK koja se naziva
plazmid. Ribozomi su granule sastavljene od RNK i proteina
na kojima se vrsi sinteza bct proteina. Ribozomi imaju dve
subjedinice. Spajanjem vise ribozoma nastaju strukture
nazvane poliribozomi. Granule su cestice razlicitih organskih
molekula kao sto je skrob, glikogen ili lipidi i njihova je uloga
da deponuju energiju koja je nastala sintezom ATP.
Razmnozava se prostom deobom dve identicne cerke
celije. Bakterije zive i razmnozavaju se u prirodnim uslovima
(na coveku, zivotinjama ili biljkama) i vestackim uslovima
(hranljive podloge i kulture celija). Prema odnosu organizma
i bakterijske celije sve bakterije se mogu podeliti na:
nepatogene (saprofiti), uslovno patogeni (oportunisti), i
patogeni (paraziti). Bakterijska kolonija je skup velikog broja
bakterijskih celija koje nastaju razmnozavanjem jedne
bakterije na cvrstoj, hranljivoj podlozi (in vitro) i vidljiva je
golim okom. Po obliku se mogu podeliti na: coccae, bacillae,
coccobacilae i spiralne bct. Cocca e – su bct loptastog oblika,
velicine od 0.4-2nm. Prilikom razmnozavanja mogu se dobiti
razlicite formacije koje se uocavaju pod mikroskopom:
diplococcae (ukoliko nakon deobe dve celije ostanu zajedno,
spojene citoplazmatskom membranom), streptococcae
(ukoliko su ravni deobe paralelne a celije ostanu povezana
nakon deobe dobija se duzi ili kraci lanac cocca koji se
naziva streptokok), tetrade (ukoliko su ravni deobe
uspravno postavlje), staphilokok (ukoliko se celije razdvajaju
ili su njihove ravni deobe pod nepravilnim uglovima dobijaju
se nakupine bct, nalik na grozdje).
Bacili – su stapicaste bct cija debljina moze biti od 3-
15nm. Isto kao i coccae u zavisnosti od ravni deobe mogu
formirati razlicite formacije: diplobacili (spojeni krajevima ili
duzom osovinom), streptobacili (formiraju krace ili duze
lance) i kokobacili (prelazni oblici izmedju bacila i koka,
obicno su kratki, zdepasti i izduzeni).
Spiralne bct – su dugi veoma tanki stapici ili niti koje
imaju manji ili veci broj spiralnih navoja ili uvojaka, duzine
oko 30nm, debljine do 1nm. U zavisnosti od broja izgleda
rasporeda navoja mogu se podeliti na: vibrione i spirohete.
Vibrioni su blago zavijeni, u vidu zareza, i predstavljaju
prelazni oblik izmedju bacila i pravih spiralnih bct (vibrio
cholerae). Spirohete su treponema, leptospira i borelia.
Treponema su dugi, veoma tanki, stapici sa zasiljenim
krajevimai pravilnim spiralnim navojima. Leptospira imaju
veci broj plitkih i gusto zbijenih navoja a krajevi su u vidu
kukastih zavrsetaka. Borelia imaju nepravilne spiralne
zavoje razlicite dubine i oblika.