Mineralne materije

Mineralne materije čine posebnu grupu bitnih fatora ishrane. Organizam ih ne stvara sam, već ih prima hranom. Mineralne materije održavaju hemijsku ravnotežu organizma i učestvuju u njegovoj izgradnji i posreduju u mnogim životnim funkcijama. Danas je poznato da mineralne materije, u cjelini, imaju ove uloge:
 održavaju koncentraciju vodonikovih jona na određenom nivou,
 izgrađuju skelet i koštano tkivo,
 učestvuju u izgradnji gotovo svih ostalih ćelija organizma, uključujuci tu i izgradnju tjelesnih tečnosti i krvi, limfe, citoplazme, protoplazme i dr.
 održavaju osmotski pritisak, od koga zavisi normalan mehanizam ishrane ćelije i ravnoteže tečnosti u organizmu,
 regulišu metabolizam vode,
 održavaju koloidno stanje, koje je važno pri nekim hemijskim reakcijama u ćelijama i tkivima organizma.
Neke od mineralnih materija učestvuju u ovom procesu kao hemijski elementi, neke opet grade neorganska jedinjenja (na primjer, Fe i NaCl). Neke materije, odnosno elementi, učestvuju u vrlo velikim procentima u izgradnji organizma, a neke, čak i u neobično malim količinama, učestvuju u mnogim, takođe veoma važnim životnim funkcijama organizma (prvi su plastični ili konstituitivni elementi, na primjer: kiseonik, vodonik, ugljenik, dok drugi imaju regulatorsku ulogu, na primjer: tzv. oligo elementi, gvozdje, cink, bakar).
Bez mineralnih materija, vitamina, fermenata i hormona, hranjive materije (bjelančevine, masti i ugljeni hidrati) ne bi gotovo ništa predstavljale za život organizma.