Model političke integracije za zemlje Zapadnog Balkana

Na prelazu iz XX u XXI vek bili smo svedoci značajnih promena u pristupu EU-a prema Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Politika stabilizacije i pridruživanja kreirana je kako bi se pomoglo balkanskim zemljama da tu težnju pretvore u stvarnost, i da bi se stvorio strateški okvir za njihove veze s EU-om. Proces stabilizacije i pridruživanja kombinuje nove ugovorne odnose (sporazume o stabilizaciji i pridruživanju) i program pomoći (CARDS), koji pomažu svakoj zemlji da napreduje, vlastitim tempom, prema udovoljavanju zahtevima za članstvo u EU-u. Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju su pravno obvezujući međunarodni ugovori. To su ambiciozni, zahtevni ugovori, u čijoj su srži osnovna načela na kojima se temelji članstvo u Uniji. Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju zahtevaju poštovanje demokratskih načela, ljudskih prava i vladavinu prava; oni predviđaju i uspostavljanje zone slobodne trgovine s EU-om , što će omogućiti ekonomijama u regionu početak integracije s ekonomijom EU-e.

Uspostavljanje PSP-a dogodilo se istovremeno sa značajnim napretkom na Balkanu. Svaka zemlja u regionu sada je demokratska. Svih pet zemalja napreduje u političkim, privrednim i administrativnim reformama. Ali to napredovanje nije bilo bez nazadovanja. Kritična slabost u vladavini prava i slabost demokratskih institucija, ukorenjena korupcija, pretnja ponovnog oživljavanja ekstremnih oblika nacionalizma, kao i siromaštvo i isključenost iz društva, sve to predstavlja ozbiljnu pretnju. Treba se pozabaviti ovim pitanjima ako želimo da proces stabilizacije postane dovoljno održiv da bi omogućio pridruživanje EU-u. Raspad bivše Jugoslavije, propraćen godinama rata i represije, ostavio je za sobom izuzetno rasepkan region. Površina i stanovništvo od oko 25 miliona prostire se na pet zemalja u složenoj etničkoj slagalici. To čini region izuzetno složenim. Rat je doprineo izuzetnim ekonomskih i društvenim tranzicijskim problemima u većini delova regiona. Zbog svega navedenog, pred zemljama regiona još je dalek put pre nego što dostignu nivo EU-e u pogledu demokratske stabilnosti i društveno-ekonomskog razvoja. Zadatak integracije zemalja regiona ostaje opsežan i dugoročan poduhvat. Od svog početka cilj procesa stabilizacije i pridruživanja bio je opremanje zemalja Zapadnog Balkana sredstvima, za održavanje stabilnih demokratskih institucija, kako bi se osigurala vladavina prava i održala otvorena, uspešna ekonomija. U osnovni toga je želja da se preslika uspešna tranzicija koju su postigle zemlje Centralne i Istočne Evrope pre započinjanja pregovora o pristupanju EU-u. Proces stabilizacije i pridruživanja je i bilateralan i regionalan. On stvara jake veze između svake zemlje i EU-a. On takođe jako ohrabruje regionalnu saradnju među tim zemljama kao i saradnju sa njihovim susedima u regionu. Na osnovu vlastitog iskustva o koristima regionalne saradnje EU veruje da će Zapadni Balkan imati značajne koristi od tešnje saradnje.

U zadnje dve i po godine osnovni sastavni elementi procesa stabilizacije i pridruživanja su osigurani. To su:
• Ugovorne veze
• Trgovinske povlastice – omogucen izvoz zemljama Balkana na tržište EU
• Finansijska pomoć – EU je regionu dao popriličnu finansijsku pomoć (preko 5 milijardi € od 1991.g.). Za razdoblje od 2000. do 2006. g. dogovorena je pomoć regiji od 4,65 milijardi €.

U programiranju pomoći temeljem CARDS-a kvalitativan iskorak je učinjen nedavnim prihvatanjem Strategija zemalja i Regionalne strategije za 2000. – 2006. g. Ti programi, sastavljeni kroz bliske konsultacije sa zemljama partnerima, zemljama članicama, relevantnim međunarodnim organizacijama i drugim donatorima, usmeravaju CARDS u razdoblju od 2000. – 2006. g. na ključna prioritetna područja stabilizacije i pridruživanja. Ti sastavni elementi – instrumenti procesa stabilizacije i pridruživanja – omogućavaju EU da da svoj trajni doprinos izgradnji institucija i održivog razvoja u regionu. Oni zemljama regiona omogućavaju da crpe iz prakse i iskustava EU-a kako bi odlučili kako da urede svoje zakonodavstvo i upravu u cilju olakšanja slobodnog kretanje roba, usluga i kapitala preko svojih vlastitih granica, unutar regiona i s EU-om, a u svrhu podsticanja održivog razvoja. Proces stabilizacije i pridruživanja je dugoročna politika.