Monetarno kreditna multiplikacija

UVOD

Monetarno-kreditna multiplikacija je lančani proces kreiranja depozita i kredita od strane poslovnih banaka. U većini zemalja, banke su osnovne institucije koje vrše mobilizaciju i alokaciju slobonih novčanih sredstava. Banke izvaršavaju mnoge fukcije i omogućavaju razne usluge. Banke mogu da budu kreatori novca, gde mogu menjati količinu novca i privredi. Banke mogu javiti i kao finansijski posrednici i svoju aktivnost vrše tako što pribavljaju depozite od ekonomskih subjekata koje žele da štede, i tako formirana sredstva plasiraju u vidu kredita onima kojima su neophodni. Pored bankaka, kao finansijski poredinici javjaju se i druge institucije koje mobilišu slobodna novčana sredstva u privredu. Kao finansijski posrednici javjaju se i invensticioni fondovi koji povlače sredstva manjih individualnih invenstitora i za uzvrat emituju akcije i obveznice.Takođe, važna fukcija banaka je mogućnost da formiraju glavni put za prenošenje efekata monetarne politike kroz privredni sistem.
U okviru ovog rada posebna pažnja je usmerena monetarnom multiplikataru, kao odnosu između količine novca, s jedne strane, i primarnog novca, s druge strane. Zatim, objasnićemo na koji način poslovne banke vrše emisiju novca u privredi, i koji su to faktori koji uslovljavaju promene monetarnog multiplikatora.
Monetarni multiplikator

Iako centralna banka neposredno ne kontroliše sve tokove kreiranja primarnog novca (monetarne baze), ipak ona u normalnim uslovima ima dominatan uticaj na ukupan proces determinisanja monetarne baze preko neposrednog uticaja na visinu kreditiranja poslovnih banaka. Na taj način, postavljeno pitanje u kojem stepunucentralna banka može da kontroliše determinante novčane mase koncentriše se u stvari na pitanje stabilnosti monetarnog multiplikatora.
Monetarni multiplikator prestavlja broj jedinica novčane mase, koje se kreiraju na osnovu jedinice primarnog novca. U isto vreme, detaljnije posmatranje pokazuje veoma složen proces, koji uključuje monetarne, finansijske i nefinansijske transakcijeučesnika savremenog finansijskog tržišta. Svaka jedinica odobrenog ili iskorišćenog kratkoročnog bankarskog kredita znači emitovnje određene količine novca u privredu.
Do jednačine monetarnog multiplikatora možemo doći pomoću dva pristupa:
Uz pomoć metoda koji polazi od konsolidovanog bilansa monetarnih institucija (centralne banke i ostalih poslovnih banaka), formulišući osnovne tokove formiranja novčane mase,
Koristeći model koji indentifikuje neposredne determinante, analizira dejstvo bilo koje od nihna kretanje ukupnog multiplikatora.
M=K-N+F
K- kreiranje novca putem plasmana monetarnih institucija (kupni plasmani monetarnih invensticija u korist domaćih monetarnih subjekata),
N-prelivanje novca u nemonetarne depozite monetatnih institucija (ukupan iznos monetarnih obaveza monetarnih institucija prema domaćim nemonetarnim subjektima),