Motivacija zaposlenih

1. UVOD
Upravljanje i razvoj ljudskih resursa postaje sve značajnije zbog novog mesta i uloge čoveka u svim društvenim procesima i u njihovom upravljanju. Motivacija zaposlenih postaje temelj savremenog menadžmenta ljudskih resursa jer se jedino izgradnjom kvalitetnog motivacijskog sistema može pomoći organizaciji da poveća svoju konkurentsku sposobnost i vrednost.
Termin “ljudski resursi” govori nam o ljudima u organizaciji, o njihovom potencijalu, kao i svim sposobnostima koje mogu da pruže organizaciji u cilju ostvarenja njenih potreba. Ranije se smatralo da je ovaj pojam previše grub da bi se njime označavali ljudi kao živa bića, jer se polazilo od toga da je sama reč resurs nešto što bi pre označavalo opremu u organizaciji ali nikako i ljudski potencijal. Međutim, ispostavilo se da samim pojmom “resurs” ljudi upravo dobijaju veoma važno mesto, jer ga time stavljaju u ravnopravan položaj sa ostalim resursima, možda čak i bolji, jer za njihovo kvalitetno upravljanje potrebne su određene sposobnosti i znanja.
Značaj menadžmenta ljudskih resursa polazi od činjenice da su ljudi osnovni faktor koji je zajednički u svakoj organizaciji, pa su na osnovu toga oni kreatori organizacionih strategija preduzeća. Na osnovu toga, svaki menadžer biće uključen u aktivnosti vezane za ljudske resurse i nastojati će da olakša saradnju među ljudima, kako bi se uspešnije ostvarila strategija i realizovali planovi oranizacije. Ljudski resursi doprinose na različite načine uspehu organizacije, ali se moraju pridržavati strategiji kompanije.
Globalna konkurencija podstiče organizacije na stalni razvoj i napredak, kako bi uspele da opstanu pred novim zahtevima koje postavlja globalizacija. Ukoliko posedujemo dobar ljudski potencijal, tj. kvalitetne i obrazovane ljudske resurse, moguće je odgovoriti na izazove i zahteve pred kojima sa kojima se stalno suočavamo. Obrazovanje ljudskih resursa u organizacije od velikog je značaja za njen razvoj i napredak.
Dosadašnji koncept motivacijskih tehnika je nedovoljno fleksibila, pa je potrebno razviti i uvesti nove, koje će svojom raznovrsnošću dovesti do visoke motivisanosti i zadovoljstva zaposlenih čime će se istovremeno ostvariti uspešno poslovanje. Primenom naučnih dostignuća na području motivacije može se znatno doprineti povećanju motivacije i zadovoljstva zaposlenih.
Motivacija zaposlenih nije samo psihološki i sociološki problem rada i radnog ponašanja. Uzrok određenog ponašanja čoveka je unutrašnji psihološki pokretač koji ga tera na neku aktivnost, pa učinak pojedinca ne zavisi samo od njegove sposobnosti već i od njegove motivacije. Zadatak menadžera je da shvati ljudsku složenost, motivacijske teorije i da u zavisnosti od okoline izabere i primeni materijalne i nematerijalne motivacijske tehnike.

2. DEFINISANJE POJMOVA

Da bi se proces motivacije za rad lakše i obuhvatnije shvatio i analizirao potrebno je pre svega definisati osnovne pojmove : pojam motiva, procesa motivacije i motivacije za rad.
Postoje različita shvatanja pojma motiva, a jedno od najčešćih motive definiše kao unutrašnju pokretačku snagu čoveka koja podstiče i usmerava njegovo ponašanje. Motivi se često poistovećuju sa potrebama, stavovima, interesima, ciljevima. U osnovi svakog motivisanog ponašanja stoji potreba koje čovek postaje svestan i čijem zadovoljenju teži.
Motivacija je proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti čoveka ka ostvarenju određenog cilja. Svaki proces motivacije se može objasniti na dva načina, u užem i u širem smislu. U užem smislu to je proces koji se ostvaruje između potrebe i cilja. U širem smislu to je proces od početka spoznaje određene potrebe, shvatanja njene neophodnosti, pa sve do njenog zadovoljenja, čime se inicira nova potreba. Tako se ostvaruje motivacioni ciklus ponašanja, koji se može shvatiti kao krug koji počinje javljanjem neke potrebe, a završava se ostvarenjem cilja. Između potrebe i cilja se nalaze prepreke koje motivacionim ciklusom treba savladati. Kod nižih motiva motivacioni ciklus je jednostavan, dok je kod viših motiva složen i sadrži niz fizioloških i psiholoških transformacija.
Pošto je motiv izazvan i aktivnost počne da se ostvaruje može doći do toga da on bude zadovoljen i nezadovoljen. Posledice su različite. Stalno zadovoljavanje motiva ohrabruje ličnost, ona stiče poverenje u sebe. Nezadovoljavanje motiva dovodi do nezadovoljstva čoveka koji gubi poverenje u sebe i pasivizira se.
Može se zaključiti da su motivi i ciljevi osnova svakog motivisanog ponašanja, međusobno su čvrsto povezani. Motivacija za rad predstavlja sistem metoda, postupaka i radnji kojima se podstiče, usmerava i pojačava određeno ponašanje radnika u procesu rada u cilju ostvarivanja povoljnijih efekata. U osnovi svake motivacije za rad nalaze se motivi. Postoji neograničen broj motiva, veoma raznovrsnih po svom karakteru, značaju, intenzitetu, trajnosti po mogućnosti i načinu zadovoljavanja. Zbog toga postoje različite podele i sistematizacije, a najčešća je podela na : biološke (urođene, primarne, osnovne ili bazalne) i društvene (stečene, sekundarne, izvedene).
Biološki motivi se zasnivaju na biološkim potrebama ( potreba za hranom, vodom, snom…). Takođe u biološke motive ubrajaju se i oni koji počivaju na potrebi za odmorom, kretanjem, izbegavanjem bola, zatim tu spada i materinski motiv, seksualni motiv i dr. Biološki motivi potiču iznutra i postoje kod svakog čoveka. Zadovoljavanje ovih motiva je uslov opstanka čoveka i ljudske vrste.
Socijalni motivi počivaju na socijalnim odnosno psihološkim potrebama. To su stečeni motivi koji se stvaraju u procesu socijalizacije.Karakteristika socijalnih motiva je da se oni mogu zadovoljiti samo u okviru društvene zajednice. Nezadovoljavanje tih motiva ne ugrožava opstanak čoveka već dovodi do stanja psihičke napetosti dok njihovo zadovoljavanje olkšava razvoj i progres. Najznačajniji socijalni motivi su : motiv sigurnosti, motiv za pripadanjem i ljubavlju., motiv za samostalnošću i uživanjem, motiv za samopotvrđivanjem i dr. Neki biološki motivi danas su zahvaćeni procesom socijalizacije. Ostvarivanje mnogih bioloških motiva vrši se pod uticajem društvenih, kulturnih, istorijskih i drugih faktora.