Mrežno planiranje

UVOD

Metode mrežnoga planiranja (MP) nastale su krajem pedesetih godina prošloga vijeka u svrhu lakšeg i pouzdanijeg praćenja odvijanja projekta, predviđanja mogućih izvora problema i koordiniranja aktivnosti u projektu kako bi se izbjeglo kašnjenje.
Uz pomoćmetoda MP, sve aktivnosti potrebne za provođenje projekta nastoji se prikazati u preglednome grafičkom obliku, pazeći pritom da se usklade sve vremenske zavisnosti između pojedinih aktivnosti.
Tehnike i metode u oblasti upravljanja su operaciona istraživanja, mrežno planiranje, linearno i nelinearno programiranje, heurističko programiranje i dr.
Najjednostavnija je tehnika mrežnog planiranja i zato se ona vrlo brzo razvila.Pronalaskom metoda mrežnog planiranja omogućeno je da se kompleksno obuhvate sve aktivnosti na nivou projekta.
Tehnika mrežnog planiranja nastala je krajem pedesetih godina, povodom dva različita istraživačka zadatka. Jedan je bio vezan za realizaciju i unapredjenje upravljanja projekta razvoja raketnog sistema Polaris, za potrebe američke mornarice. Radni naslov projekta bio je Program Evaluation and Research Task (PERT).
Godinu dana ranije razvijena je metoda CPM (Critical Parth Method) u firmi du Point Company, s namerom da se izvrši planiranje, održavanje i izgradnja fabrike hemijskih proizvoda.
Metoda CPM je naročito pogodna za planiranje projekata kod kojih se potrebno vreme za trajanje pojedinih aktivnosti može precizno odrediti.

MREŽNO PLANIRANJE

Tehnika mrežnog planiranja (TMP) je skup metoda koje se koriste za planiranje, praćenje i realizaciju projekata. Zasnovana je primjeni algebre, teorije grafova i statistike.
Faze u okviru TMP su:
1.    analiza strukture,
2.    analiza vremena,
3.    analiza troškova i
4.    raspodjela resursa.
Projekat je posao koji ima jasno određen cilj, koji treba postići u određenom vremenskom periodu uz korištenje raspoloživih resursa.

Analiza strukture
Analiza strukture podrazumjeva:
1.    razlaganje projekta na aktivnosti i sastavljanje liste aktivnosti,
2.    utvrđivanje redoslijeda i zavisnosti među aktivnostima i
3.    crtanje mrežnog dijagrama (MD) projekta u skladu sa postojećim pravilima i numerisanje događaja.
AKTIVNOST je jasno određena etapa projekta koja zahtjeva vrijeme i sredstva. Lista aktivnosti treba da sadrži sve radove i postupke koje treba izvesti u toku trajanja projekta. Spisak i međuzavisnost aktivnosti se uglavnom predstavljaju tabelarno.
Naredni primjer pokazuje da je aktivnost A nezavisna, tj. njen početak nije uslovljen drugom aktivnošću, a aktivnosti B i C ne mogu početi dok se aktivnost A ne završi: