Nedepozitne finansijske institucije

NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Nedepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita, već na druge načine. One se mogu podeliti na:

1 ) ugovorne finansijske institucije,
2 ) investicione fondove i
3 ) ostale finansijske itucije.

 

 

 
UGOVORNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Ugovorne finansijske institucije do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodičnih uplata, u određenim intervalima vremena. Ove finansijske institucije imaju sigurnije prilive i niži rizik od mogućeg naglog pražnjenja sredstava u odnosu na prihode depozitnih institucija. Ugovornim finansijskim institucijama je neophodan niži nivo likvidnosti, zbog čega mogu da vrše ulaganja u srednjoročne i dugoročne oblike finansijske aktive. U ovaj tip finansijskih institucija spadaju:

a) osiguravajuće organizacije i

b) penzioni fondovi.

 

 

Osiguravajuće organizacije
1. Osiguranje predstavlja udruživanje onih koji su izloženi istoj opasnosti sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja može zadesiti samo neke od njih. Pored osnovne funkcije, koja se, dakle, sastoji u zaštiti imovine i lica, osiguranje ima i veoma važnu finansijsku, odnosno akumulacijsku funkciju. Ona proističe iz pravila da se premije u delatnosti osiguranja plaćaju unapred, a da se nadoknada šteta vrši sukcesivno kada nastaju. U međuvremenu prikupljena sredstva plasiraju se u reprodukcioni proces preko finansijskih tržišta.
Osiguravajuće organizacije su finansijske institucije koje utvrđenu naknadu (premiju) obezbeđuju isplatu ugovorene sume, i liko se desi određeni (osigurani) slučaj. Preko osiguranja obezbeđuje se transfer rizika čije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za korisnika osiguranja, što se postiže distribucijom rizika na veći broj nosilaca rizika.
Osiguravajuće kompanije su značajne intermedijarne finansijske institucije. One kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polisa životnog osiguranja, odnosno osiguranja od raznih vrsta nezgoda i time prikupljaju finansijsku štednju, tj. kupuju novac, koji u obliku kredita daju drugim finansijskim institucijama, a od njih kupuju druge finansijske instrumente – obveznice, zapise, akcije i sl., čime transferišu finansijsku štednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Kao što se vidi, i ove finansijske institucije, višestepenim transferisanjem finansijske štednje, doprinose diverzifikaciji finansijsko-tržišnog sistema i multiplikaciji finansijskih instrumenata.
Postoje razni rizici koji se mogu osigurati. Oni se mogu odnositi na životne okolnosti i na imovinu fizičkih i pravnih lica. Polazeći od rizika osiguranje se može podeliti na:

a) osiguranje života i
b) opšte osiguranje.

Od tipa rizika koji se osigurava zavisi način na koji osiguravajuće organizacije posluju na finansijskim tržištima.
a) Osiguravajuće organizacije koje se bave poslovima osiguranja života preuzimaju obavezu da, za određenu sumu novca, izvrše isplatu određenog iznosa novca nosiocu polise osiguranja u slučaju bolesti ili smrti određenog fizičkog lica. Ovo osiguranje može biti: potpuno životno osiguranje i vremensko osiguranje, koje važi za određeni vremenski period.
Osiguranje života je način da se otklone rizici koji se mogu izraziti kroz nedostatak sredstava za život ili zaštitu zdravlja pojedinaca odnosno članova njihovih porodica. Preko ovog osiguranja zaštita od rizika života transferiše se na finansijske posrednike ili na državu. Oblici ovog osiguranja su:

1) osiguranje života u užem smislu,
2) osiguranje od nesposobnosti za rad,
3) anuitetno osiguranje i
4) zdravstveno osiguranje.

Ovi oblici služe osiguranju dohotka članova porodice osiguranika u slučaju njegove smrti, ili dohotka samog osiguranika, ukoliko on postane nesposoban za rad ili je bez prihoda posle okončanja radnog veka, kao i u slučaju bolesti. Zajedničko svim oblicima osiguranja je da imaju karakter dugoročne štednje i da su zasnovani na proceni verovatnoće događanja osiguranog slučaja, korišćenjem statistike smrtnosti, odnosno bolesti.