Nezaposlenost i njen uticaj na makroekoomsku stabilnost

I Nezaposlenost – pojam

Radna snaga ili aktivno stanovništvo sastoji se od zaposlenih osoba (koje se bave nekim aktivnim zanimanjem i osoba koje rade u poljoprivredi) i nezaposlenih osoba (prijavljenih na zavodima za zapošljavanje…), razvrstanih prema ekonomskoj aktivnosti.

“Zaposlenost je jedno od onih makrostrukturalnih obeležja koja imaju direktan i presudan uticaj na život većine stanovnika neke zemlje.”

Nezaposlenost – je stanje u kojem se deo radno sposobnih članova društva ne može zaposliti primereno svojim sposobnostima i kvalifikacijama uz uobičajenu platu.

Stopa nezaposlenosti – predstavlja odnos broja nezaposlenih prema veličini radne snage, odnosno:
broj nezaposlenih
Stopa nezaposlenosti = x 100
radna snaga

Na stopu nezaposlenosti utiču i broj nezaposlenih i ukupna radna snaga. Na primer, ako tokom više meseci postoji porast broja nezaposlenih, povećava se i stopa nezaposlenosti. Ako se porast nezaposlenosti desi u mesecima kada broj radne snage raste znatno više nego inače, stopa nezaposlenosti će pasti. To nas dovodi do sledeće mere zaposlenosti: stopa učešća radne snage. To je radna snaga kao procenat od svih ljudi sposobnih za rad, koje nazivamo “neinstitucialno stanovništvo” ili “odrasla populacija”, računa se:
radna snaga
Stopa učešća radne snage = x 100
odrasla populacija

1. Vrste nezaposlenosti

Zastupnici savremene makroekonomske teorije, proučavajući nezaposlenost, definisali su njene osnovne oblike kao: frikcionu, sezonsku, strukturnu i cikličnu nezaposlenost.

1. Frikciona nezaposlenost – korespondira sa nepopunjenim radnim mestima u istim zanimanjima i istim mestima. Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti:

– pogađa relativno veliki broj ljudi, ljudi svih demografskih grupa i svih područija jedne zemlje;
– teži da bude kratkog trajanja. Mnogi ljudi nemaju posao ili traže zaposlenje po prvi put ili ako je njihova nezaposlenost kratka, ne predstavljaju problem za određenu privredu;
– izvestan obim frikcione nezaposlenosti je neizbežan. Usled velikog priliva i odliva radnika iz radne snage i kontinuiranog procesa promene u zapošljavanju, nemoguće je ostvariti nultu stopu nezaposlenosti;
– izaziva ne samo ekonomsku štetu već, isto tako i neku opipljivu ekonomsku korist.

Ova vrsta nezaposlenosti vrlo je prisutna. Ono što treba napomenuti kao dobru stranu frikcione nezaposlenosti, jeste činjenica da period potrage za poslom pruža mogućnost otkrivanja koji se sve poslovi nude, koje se sposobnosti zahtevaju i na koji način su plaćene. Prema tome, osobe koje provedu dobar deo vremena u potrazi za poslom, učestvuju u berzi rada i mogu imati obostranu korist, kao pojedinačni učesnici i za povećavanje ekonomskog rasta privrede.

2. Sezonska nezaposlenost – je karakteristična za delatnosti u kojima obim proizvodnje diktiraju vremenske prilike ili kalendar, kao što je slučaj sa poljoprivrednim delatnostima.

Sezonske varijante u uslovima nezaposlenosti su istrajan i neminovan izvor nezaposlenosti. Nezaposlenost je praktično neizbežna, dok mi nastavljamo da uzgajamo poljoprivredne kulture, gradimo kuće ili idemo na skijanje u određeno doba godine. Na kraju svake od ovih sezona, na hiljade radnika moraju ići u potragu za novim poslovima, pritom doživljavajući neku od sezonskih nezaposlenosti.