Notorni i renomirani žigovi

 
1. Uvod

Ovaj seminarski rad baviće se, prvo osnovnim pojmovima vezanim za žigove, njihove vrste, funkcije i određene stavke vezane za zaštitu pred sudom, a kasnije i detaljnije notornim i renomiranim žigovima, njihovim sličnostima i razlikama, osnovnim odlikama i funkcijama.
Takođe, ovaj seminarski rad probaće da razjasni određene nedoumice koje mogu nastati prilikom upoređivanja renomiranih i notornih žigova sa “običnim žigovima” i da jasno definiše njihove međusobne razlike.
Konačno, ovaj seminarski rad objasniće zašto je pravo o žigovima bitno za društvo i za čoveka kao individuu.
2. Pojam žiga

Da bi smo definisali pojmove notorog i renomiranog žiga, neophodno je prvenstveno definisati pojam žiga, njihove vrste i funkcije.
Žigovi su načini zaštite znaka kojima se obeležavaju roba i usluge u privrednom prometu, a sa ciljem njihove lakše identifikacije i njihovog razlikovanja od iste ili sličnih vrsta robe ili usluga drugog privrednog subjekta. Posebne žigove može koristiti samo određeni privredni subjekt, i on je nosilac svih prava koje taj žig povlači za sobom.
Žigom se štiti znak koji je u privrednom prometu namenjen razlikovanju slične ili robe iste vrste. Žig predstavlja bilo koji znak pomoću kojeg se roba razlikuje u privrednom prometu, a koji je zaštićen po odredbama Zakona o žigovima iz 2004., koji predstavlja lex specialis u ovoj materiji. Obeležavanje robe ili usluga zavisi od privrednog subjekta i on za time nema zakonsku obavezu. U pravnoj teoriji, fakultativnost obeležavanja robe ili usluga žigom opravdava se privrednim razvojem. Ukoliko bi privredni subjekti bili obavezni da koriste robne ili uslužne žigove za svoje delatnosti, time bi se obavezivali na određeni kvalitet proizvoda koji ne bi uvek bili u mogućnosti da ispune, što bi, konačno, rezultovalo smanjenjem obima njihove delatnosti. Ipak, fakultativnost korišćenja žiga prestaje onog trenutka kada se korisnik žiga odluči da traži pravnu zaštitu.

3. Razlike između žigova i njihove karakteristike

Žig se može sastojati od reči, slova, slogana, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza koje se mogu prikazati notnim pismom. Žig može biti ispisan na bilo koji način, u bilo kojoj boji. Zakon nije predvideo bilo kakvo ograničenje u pogledu izražavanja pomoću reči, slova, slika, crteža ili brojeva. Ako se žig sastoji od reči ili slova ili njihove kombinacije, zaštita obuhvata te reči, slova i kombinacije, i to se onda zove verbalni žig. Svi elementi koji sačinjavaju jedan žig zajedno uživaju pravnu zaštitu. Reči mogu ali i ne moraju imati značenje. Autor je jedino ograničen postojećim fondom reči, slika i njihovih kombinacija sa jedne, a postojećim pravima trećih lica u vezi sa registrovanim žigovima, sa druge strane. Žig, pored grafičkog rešenja, može da ohubvata i telo u prostoru. Tada se naziva trodimenzionalnim žigom.