OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA

Pod pojmom međunarodno kretanje kapitala podrazumevamo transfer finansijskih i realnih sredstava između subjekata različitih zemalja sa odloženim kontratransferom za određeni vremenski period, a sve u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa. Međunarodno kretanje kapitala jedan je od najatraktivnijih oblika međunarodne saradnje među kompanijama. Međunarodno finansiranje u užem smislu podrazumeva kreditiranje robe i usluga, što istovremeno podrazumeva povratnu finansijsku transakciju ili izvoz ili uvoz kapitala gde finansijski tokovi idu u oba pravca, ne istovremeno nego po isteku određenog vremenskog perioda. Međunarodno finansiranje u širem smislu uključuje prenos usluga, novca, robe i kapitala iz jedne zemlje u drugu i to u vidu reparacija, raznih ekonomskih pomoći i poklona. Tržište je samo temelj za postojanje globalne konkurencije, odnosno direktne konkurencije kompanija na svim tržištima bez promene na proizvodu ili usluzi i bez prilagođavanja lokalnim zahtevima. Privreda svake zemlje ne može da se izloluje od potrebe uvoza i izvoza kapitala, bez obzira da li ima neto deficit ili suficit kapitala, kretanje kapitala između zemalja je dvosmerno. Najveći deo međunarodnog kapitala se odvija između razvijenih zemalja, zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji (privrede u razvoju) se pojavljuju kao korisnici kapitala, a mnogo manje kao davaoci kapitala.
Osnovni oblici kretanja kapitala:
o Međunarodno kretanje privatnog kapitala i
o Međunarodno kretanje javnog kapitala
Privatni kapital kreće se u obliku direktnih investicija, formi kredita, portfolio investicija i depozita. Javni kapital kreće se u obliku kredita i bilateralnih zajmova, formi bespovratne ekonomske pomoći i portfolio investicija. Zemlje koje ostvaruju veću efikasnost u domaćoj privredi se odlučuju za investiranje, viškovi kapitala se izvoze u druge zemlje koje nisu tako efikasne. Motivi međunarodnog kretanja kapitala su brojni i različiti.
Motivi kretanja privatnog kapitala se grupišu:
• jeftina radna snaga;
• niske cene sirovina i energije;
• širenje tržišta;
• realizacija što većeg profita ;
• vertikalna integracija;
• psihološki motivi itd.