Odlucivanje

UVOD

Odlučivanje je deo svakodnevnog života, ne samo menadžera već i svih nas. Svi mi svakodnevno donosimo raznovrsne odluke. Ceo naš život predstavljaju odluke. Donosimo odluke o tome šta ćemo obući, jesti, kada ćemo ustati, šta ćemo raditi u toku jednog dana i sl. Sve ove odluke spadaju u svakodnevne odluke. Životne odluke s druge strane su mnogo značajnije. To su npr.: stupanje u brak, selidba u inostranstvo, upisivanje fakulteta, zapošljavanje i sl. Životna odluka za sportiste recimo može biti nastavak bavljenja sportom iako sportista ima hroničnu, tešku povredu, koja može uticati na budući život sportiste. Sve su ovo životne odluke. Na prvom mestu odlučivanje se vezuje za odluke koje menadžer treba da donese u svom preduzeću.
Odluke svakodnevno donosi i Vlada jedne zemlje. Vlada odlukom osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučije o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom. Npr. Odluka o komunalnoj policiji kojom se bliže određuju poslovi i ovlašćenja komunalne policije utvrđeni zakonom.
Proces biranja povezanih aktivnosti koje nam pomažu pri rešavanju problema zapravo predstavljaju odlučivanje. Upravljanje organizacionim promenama u uslovima turbulentnog okruženja je jedan od najtežih zadataka sa kojima se menadžeri susreću. Potrebno je naći načine za brze, lakše, i kvalitetnije donošenje poslovnih odluka. Kako bi menadžer doneo prave odluke treba da poseduje znanje, iskustvo i da bude utreniran. Odlučivanje predstavlja jedan od najbitnijih parametara uspešnog poslovnog preduzeća. Preduzetnik donosi odluke i pre nego što osnuje preduzeće. On donosi odluke kao što su: koju će firmu osnovati, kako će se ona zvati, u kojoj grani privrede će raditi, šta će proizvoditi, koliko će zaposlenih imati, sa kolikim će kapitalom raspolagati i sl. Sve su ovo odluke koje preduzetnik treba da donese. Najkraće rečeno odlučivanje je rešavanje problema.
Glavni menadžer, odnosno vlasnik preduzeća donosi konačne odluke. Svako preduzeće, odnosno njegov vlasnik, bira na koji će način raditi. Da li će poslovati sam i sam donositi odluke bitne za preduzeće, tj. da li će primeniti autokratsko rukovođenje ili će od samog starta se opredeliti da donosi odluke zajedno sa svojim zaposlenima, odnosno podređenima i samim tim primeniti demokratsko rukovođenje, to je na vlasniku da odluči.
Ukoliko u jednom preduzeću, na jednom zadatku rade timovi, onda odluke koje su donesene u okviru tima, moraju biti donesene od strane vođe tima ili od strane cele grupe. Vođa tima, baš kao i menadžer organizacije, može da donosi odluke na „svoju ruku“, ili može se sa svojim kolegama iz tima dogovarati i zajedno donositi odluke koje će pomoći da se zadatak uspešno obavi.
Svaka donešena odluka sa sobom donosi i određen rizik. Ukoliko menadžer, odnosno vlasnik preduzeća treba da donese neku visokorizičnu odluke, može se posavetovati sa svojim podređenima ukoliko želi kako bi lakše doneo odluku. Sa druge strane postoje menadžeri koji isključivo žele da sami donose čak i najrizičnije odluke, i da svu odgovornost prebace na sebe, ukoliko se ta odluka ispostavi pogrešna.
Dakle, odlučivanje je svuda oko nas. Svakodnevno i svuda u svetu se donose najrazličitije odluke, neke više, neke manje bitne, ali koje svakako pozitivno ili negativno utiču na život, na rad u preduzeću i sl.

1.OTKRIVANJE PROBLEMA I PRILIKA

Odlučivanje je misaona aktivnost u kojoj čovek simulira budućnost, bira pravi put svog delovanja kako bi određeni problem rešio ili iskoristio pruženu priliku. Uspešni menadžeri se ocenjuju po efikasnosti donetih odluka i prema uspešnosti rezultata tih odluka. Praksa je pokazala da u većini slučajeva problem i prikrivena prilika, koja se javlja kada splet okolnosti nudi organizaciji mogućnost da svoje planirane ciljeve se samo realizuje nego i premaši.
Prema Vilijamu Paundusu postoje četiri situacije koje upozoravaju menadžera na pojavu problema:
a) odstupanje od prethodnog iskustva
b) odstupanje od zacrtanog plana
v) drugi ljudi kao uzrok nastanka problema menadžera
g) konkurencija sa rezultatima na koju se mora automatski reagovati
Problem i prilika su često isprepleteni, pa menadžeri nisu uvek u situaciji da pouzdano odrede da li se organizacija nalazi pred problemom ili prilikom. Najčešće greške koje se prave kada predosećaju probleme jesu pogrešno povezivanje događaja, tj. iskustvo iz prethodnog perioda ima značajnu ulogu kod donošenja odluka, ali isto tako nije pouzdan za predviđanje budućeg toka događaja, zatim nerealna očekivanja i pogrešna procena sopstvene ličnosti i statusa u društvu.
Jedan od metoda koji menadžeri koriste za rešavanje problema i otkrivanje prilika je metod đavoljeg zastupnika po kojem osoba koja donosi odluku utvrđuje i negira svoje pretpostavke, a zatim stvara „kontra rešenja“ bazirana na negativnim pretpostavkama.