Onove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja

OSNOVE PROGRAMA PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA DECE OD TRI GODINE DO UKLJUČIVANJA U
PROGRAM PRIPREME ZA ŠKOLU

Deca starosne dobi od treće do pet i po godina, kao i deca koja pohađaju predškolski program (priprema za školu), na osnovu važećeg zakona, mogu se vaspitavati i obrazovati primenom dva modela (A i B model). Model A gravitira otvorenom sistemu vaspitanja i akcionom razvijanju programa zavisno od interesovanja dece, dok model B ima karakteristike kognitivno – razvojnog programa i razrađene vaspitno – obrazovne ciljeve, zadatke vaspitača i tipove aktivnosti među kojima vaspitač može da bira i razrađuje ih zavisno od potreba, mogućnosti i interesovanja dece. “Koji će se model primenjivati u vaspitno – obrazovnom radu zavisi od procene ustanove i vaspitača. Svaki vaspitač i svaka ustanova postaju kreatori sopstvenog programa vaspitno – obrazovnog rada koji, zadržavajući jezgro koje se nalazi u Opštim osnovama predškolskog programa i poštujući načela formulisana u njemu, ipak nosi lični pečat i predstavlja pokazatelj njihove specifičnosti, kvaliteta, dostignuća i napora, što takođe ima posebnu vrednost i predstavlja osnovu za unapređivanje prakse i teorije predškolskog vaspitanja i obrazovanja”.
Opšte osnove predškolskog programa ne propisuju obrazovne sadržaje, nego samo daju opšte naznake o njima. Načini na koje se ostvaruju ciljevi razlikuju se kod programskih modela i jedini zahtev koji se u tom pogledu postavlja svima, je da ne budu u suprotnosti sa osnovnim opredeljenjima Opštih osnova predškolskog programa. Sadržaji i nisu razrađivani, nego se samo sugerišu opštim i specifičnim ciljevima predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Oba modela imaju sledeće zajedničke karakteristike:
1. ciljne orijentacije;
2. funkcije predškolske ustanove;
3. načela rada;
4. orijentacija na saradnju sa okruženjem;
5. zakonska regulativa.

Vaspitno – obrazovni ciljevi u oba modela su:
1. sticanje pozitivne slike o sebi;
2. razvijanje poverenja u sebe i druge;
3. podsticanje samostalnosti, individualne odgovornosti i autentičnosti izraza i delovanja;
4. razvoj intelektualnih kapaciteta u skladu sa razvojnim potrebama, mogućnostima i interesovanjima;
5. razvoj socijalnih i moralnih vrednosti u skladu sa humanim i tolerantnim vrednostima demokratski uređenog društva osetljivog na porodične, kulturološke i verske različitosti;
6. kultivisanje dečjih emocija i negovanje odnosa nenasilne komunikacije i tolerancije;
7. razvoj motornih sposobnosti i spretnosti;
8. podsticanje kreativnog izražavanja deteta;
9. priprema dece za nastupajuće tranzicione i kompleksnije periode života (priprema i adaptacija za polazak u vrtić; u školu; za rekreativni boravak i sl.);
10. razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanju prirodne i društvene sredine.

U oba modula polazi se od kao fizičkog, saznajnog, socijalnog i afektivnog bića koje je aktivno u procesu vaspitanja. Dete treba da se pozitivno motiviše, kao i da program aktivnosti deteta prati uzrasne i razvojne mogućnosti deteta. Modeli teže da u potpunosti očuvaju, podstiču i oplemenjuju spontane stvaralačke mogućnosti i svojstva predškolskog deteta. Oni žele da u potpunosti obezbede uslove za normalan fizički, intelektualni, socijalni, emocionalni i moralni razvoj deteta.
U ralizaciji ovih modela veliku ulogu imaju predškolske ustanove, kao i porodične sredine, trebalo bi ispoštovati sledeće principe: (Opšte osnove predškolskog programa):

• obezbediti sigurnu sredinu u kojoj će dete moći da unapređuje svoje fizičko i mentalno zdravlje, u kojoj će se osećati prihvaćeno, voljeno i imati najbolje uslove za rast i razvoj;
• obezbediti raznovrsnije mogućnosti i kontakt deteta sa vršnjacima, kao i sa drugačijim vaspitnim modelima;
• stvoriti saradnju u kojoj roditelji sa svoje strane od predškolske ustanove dobijaju neposrednu pomoć ali i priliku da svoj roditeljski poziv ostvare na nov način i uz razmenu sa drugim ljudima. Na taj način predškolska institucija se može smatrati dopunom porodičnog vaspitanja;
• neprestano unapređivati, od strane predškolske ustanove, metode rada i oblike saradnje sa porodicom, obogaćivati vaspitni repertoar roditelja, razmenjujući sa njima modele uspešnijeg vaspitnog delovanja na decu kao i načine zaštite, nege, razrešavanja konflikata sa decom; uspešne načine obrazovanja male dece itd;
• ublažavati boravkom u predškolskim ustanovama kulturne, ekonomske, obrazovne, zdravstvene razlike i da socijalno i zdravstveno delovanje predškolskih ustanova zaštiti decu «pod rizikom» te deluje preventivno i kompenzatorno