Opšta teorija sistema i sistemska metodologija

Još u najranijem vremenu čovek je shvatio da je njegovo okuženje svojevrstan sistem koji se ponaša u skladu sa izvesnim prirodnim zakonitostima. Da bi čovek opstao u takvom svojevrsnom sistemu prirodnih zakonitosti morao je da se osloni na ličnu a i kolektivnu inteligenciju. Takođe morao je da se služi i mudrošću i lukavstvom kako bi što lakše savladao prepreke u tom sistemu.

Individualna tj. lična inteligencija rasla je kao posledica razvoja i uređenja ljudskih društvenih sistema dok je kolektivna inteligencija rasla kao posledica tehnološkog razvoja i sve veće sprege ljudskih bića kao kolektiva (tzv. sinergetski efekat).

Individualna inteligencija je u početku nudila sasvim male i gotovo zanemarljive promene, dok su vremenom u pojedinim momentima te promene bile radikalno velike i sa sobom su nosile revolucionarne izmene u funkcionisanju celokupne ljudske zajednice.