Opšte karakteristike razvoja tokom predškolskog detinjstva

Opšte karakteristike razvoja tokom predškolskog detinjstva
Uvod
Za razliku od čoveka koji je odrastao, dete se odlikuje neprestanom promenom , stalnim razvićem, koje počinje sa začećem i traje stalno , progresivno i zakonito , sve do potpune zrelosti. Razvoj je progresivan jer se odvija u vidu kretanja od nižeg ka sve višim stupnjevima fizičkog uzrasta i psihičke aktivnosti , od prostijeg ka sve savršenijem reagovanju na spoljašnje i unutrašnje draži. Kod odraslog čoveka takođe se javlja menjanje ali je ono sada regresivno a ne više progresivno, iz razloga što se u toj dobi javlja postepeno opadanje uporedo sa starenjem.

Poznavanje zakonitosti razvoja ima veliki značaj jer nam omogućava sledeće:

1. predviđanje razvitka deteta i njegovog ponašanja na raznim stupnjevima razvoja
2. utvrđivanje normi za fizičko razviće na pojedinim stupnjevima i
3. korišćenje ovih normi kao putokaz za vaspitavanje i obrazovanje deteta.

Mora se naglasiti da rast i razvoj dece nije ravnomeran proces koji traje, već je on ritmičan, takoreći , odvija se u talasima. U određenom periodu dete naglo raste, zatim sledi period mirovanja koji je zapravo priprema za naredni perod rastenja koji će biti ubrzan.

***

Na osnovu proučavanja utvrđeno je da uglavnom postoje četiri važne etape dečijeg razvoja u fiziološkom pogledu i to :

1. prva faza naglog rastenja traje od rođenja do navršene druge godine života
2. nakon prve faze nailazi faza relativnog mirovanja i usporenog rastenja , od druge do jedanaeste godine
3. treća etapa koja je ponovo faza burnog rastenja traje od jedanaeste do petnaeste godine
4. u poslednjoj etapi koja traje od petnaeste do osamnaeste godine, nastaje ponovo period mirnog razvića.

Brzi razvoj dojenčeta biva usporavan na uzrastu malog deteta, motorički razvoj je najsporiji između 2i 3 godine. Najuočljivija razlika iizmeđu jednog dvogodišnjaka i jednog šestogodišnjaka jesu inapče promene oblika tela. Pogledajmo u čemu se te promene ogledaju:

a) Promene u veličini – Ove se promene ogledaju u fizičkom rastu i mentalnom razvoju. Kako dete postaje starije, povećava mu se visina , težina, opseg, a isto tako rastu i unutrašnji organi i struktura. Mentalni razvoj se ogleda u porastu broja reči kojima se dete koristi, porastu sposobnosti rasuđivanja, pamćenja i uočavanja.

b) Promene u proporciji– Proporcije deteta nisu iste kao kod odraslog čoveka. Mnogi ljudi žive u zabludi da je dete samo minijatura odrasle osobe. Međutim, dete raste i razvija se tako da njegove proporcije postaju zaista slične odraslom čoveku tek kada ono dođe do doba puberteta. Ove promene su uočljive i kada je reč o mentalnom razvoju. Rano detinjstvo se odlikuje neverovatno razvijenom maštom, koja sa uzrastom iščezava ustupajući mesto realističnoj i trezvenoj vrsti mašte. Dete koje se u početku zanimalo za igračke počinje sa uzrastom da se interesuje i za drugu decu kao i za grupne aktivnosti.

c) Iščezavanje starih crta – Kako razvoj odmiče, tako dolazi i do iščezavanja određenih pojava, odnosno, iščezava timus ( žlezda koja se nalazi u grudnom košu ) , pinealna žlezda ( koja se nalazi na bazi mozga ) , Babinskijev i Darvinov refleks.

d) Sticanje novih crta – Kao najvažnija odlika koja obeležava period rašćenja su prvi i drugi zubi, kao i primarne i sekundarne polne odlike. Razvoj fizičkih i mentalnih crta potiče na prvom mestu od unutrašnjeg zrenja, a zatim i od vežbanja i iskustva koje dete stiče kroz period rasta. Zrenje predstavlja razvoj ili pojavu onih crta koje su potencijalno prisutne jer čine deo nasledne opreme, dok je učenje razvoj koji se ostvaruje delom zahvaljujući nekom drugom uzroku koji potiče od same aktivnosti deteta. Zrenje i učenje su jako usko povezani, tako da praktično utiču na usporavanje ili ubrzavanje onog drugog. Smatra se da kod filogenetskih funkcija vežbanje ne utiče mnogo na razvoj, ali kada je reč o ontogenetskim funkcijama, vežbanje u mnogome doprinosi razvoju.