Organizacija koja uči

Organizaciono učenje je nov koncept u menadžmentu koji je nastao krajem 60-tih i početkom 70-tih godina 20. veka u cilju objašnjavanja pojava do kojih je došlo pod dejstvom novih trendova u organizacijama. Tradicionalna praksa vodećih kompanija da se ulaže u razvoj kompetentnosti pojedinaca i favorizovanje istraživačko-razvojne funkcije, doživela je veliki neuspeh sa pojavom japanskih kompanija koje su svoj uspeh zasnivale na integralnom procesu učenja i razvoja svih zaposlenih. Dugi periodi stabilnosti više su bili posledica nedostajanja prave konkurencije nego kreativnog rada menadžera i eksperata iz istraživačko-razvojne funkcije.

Organizaciono učenje i na njemu baziran koncept organizacije koja uči povezuje učenje sa performansama preduzeća. Učenje je proces od vitalnog značaja za opstanak i napredak organizacija. Cilj koncepta je zalaganje za radikalne promene u ponašanju menadžera i zaposlenih u organizacijama koje treba da dovedu do promene samih organizacija u smislu da se one od organizacija sa niskim performansama transformišu u organizacije sa visokim performansama.

Pojmu organizacije koja uči posvećeno je mnogo pažnje od kasnih 70-tih godina, da bi u poslednje vreme ovaj pojam privukao veliko interesovanje zbog kompleksne i dinamične sredine u kojoj organizacije posluju. Organizacija koja uči se definiše kao organizacija u kojoj ljudi kontinuirano povećavaju svoje mogućnosti kako bi ostvarili rezultate koje žele, u kojoj otvorena i široka razmišljanja predstavljaju prirodnu pojavu, u kojoj su grupni ciljevi slobodno postavljeni i gde ljudi neprestano uče kako učiti zajedno.

Organizacija koja uči je ona organizacija koja ulaže u razvoj i obrazovanje svojih zaposlenih, jer prepoznaje da su kadrovi jedini kreativni element sa kojim kompanija raspolaže. Zaposleni u ovim organizacijama teže razvoju svojih potencijala, deleći viziju vrednog cilja sa svojim kolegama u timu. Organizacija koja uči je onaj tip organizacije koji je prepoznao ljudske resurse kao svoje najvrednije resurse, jer oni predstavljaju pokretaćku snagu inovacija. U ovim organizacijama vrši se podsticanje obrazovanja svih zaposlenih, kao i razmena informacija među njima, čime se stvara visoko obrazovni kadar koji je u stanju da razume i prati promene koje se dešavaju.