Ortačko društvo

Ortacko drustvo

Ortacko drustvo je, prema Zakonu o privrednim drustvima, privredno drustvo koje osnivaju dva ili vise fizickih ili pravnih lica u svojstvu ortaka drustva, radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom.
Osnovna karakteristika samog pojma ortackog drustva je ugovorni nastanak drustva i neogranicena solidarna odgovornost osnivaca. Prema zakonu, minimalni broj osnivaca je dva, sto ukazuje na ugovorni nacin nastanka ove forme drustva. Dakle, jednoclano drustvo u ovom obliku ne moze postojati. Sa druge strane, maksimalan broj osnivaca zakonom nije definisan. Medutim, iskustva poslovne prakse ukazuju da ortacko drustvo funkcionise uglavnom sa relativno malim brojem osnivaca, s obzirom na to da je jedna od osnovnih karakteristika ove forme drustva intuitu personae, odnosno medusobno poznavanje i poverenje ortaka. Novina u odnosu na prethodna zakonodavna resenja jeste u mogucnosti da ortacko drustvo osnivaju ne samo fizicka vec i pravna lica. Nase pravo ortackom drustvu priznaje pravni subjektivitet, sto nije slucaj sa delom savremenih pravnih sistema.
Imovina ortackog drustva je odvojena od imovine ortaka. Drustvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom. Ortaci su, sa druge strane, solidarno odgovorni za sve obaveze drustva celokupnom svojom imovinom. Medjutim, dozvoljena je mogucnost drugacijeg dogovora sa poveriocem. Ortacko drustvo ima svoje poslovno ime pod kojim posluje u pravnom prometu. Poslovno ime ortackog drustva sadrzi oznaku „ortacko drustvo”, ili skracenicu „o. d.” ili „od”. Kao privredno drustvo mora da ispunjava sve zakonom odredjene uslove koji se traze za poslovno ime privrednog drustva.

 

 

 

Osnivanje ortackog drustva

Ortacko drustvo osniva se zakljucivanjem ugovora o osnivanju. Ugovor kao osnivacki akt treba da bude sacinjen u pisanoj formi, prihvacen i potpisan od strane svih ortaka. Osnivacki akt ortackog drustva, narocito, sadrzi:

1. puno ime i prebivaliste svih fizickih lica ortaka i poslovno ime i sediste pravnog lica ortaka;
2. poslovno ime i sediste drustva;
3. delatnost;
4. oznacenje vrste i vrednosti uloga ortaka.

Osnivacki akt moze sadrzati i druge elemente koji su od znacaja za drustvo i ortake drustva. Za izmene ili dopune osnivackog akta potrebna je saglasnost svih ortaka drustva, ali se istim aktom moze drugacije odrediti. Ortaci ortackog drustva svoje medusobne odnose, kao i odnose sa ortackim drustvom ureduju slobodno, osim kada zakon iskljucuje ovu mogucnost.
Ortacko drustvo moze pored ugovora o osnivanju imati i ugovor ortaka drustva. Ovim aktom, ukoliko se odluce ortaci da ga sacine, trebalo bi da budu uredjena narocito pitanja poslovanja drustva i upravljanje njime. I ovaj akt treba da bude sacinjen u pisanoj formi i potpisan od strane svakog ortaka. Ugovor ortaka drustva se ne prilaze uz prijavu za registraciju. Kada ortaci odluce da sacine ugovor ortaka i kada postoji neuskladjenost izmedju osnivackog i ovog akta, primenjuju se odredbe osnivackog akta drustva.
Na ugovor o osnivanju ortackog drustva primenjuju se pravila ugo¬vora o ortakluku, ako ugovorom o osnivanju nije drugacije uredeno. Ali, nikako se ne sme izjednaciti znacaj ugovora o osnivanju drustva i ugovora o ortakluku. Zakljucivanje ugovora o osnivanju ortackog drustva ne predstavlja obican ugovorni odnos, vec se ovom prilikom koriste pravila ugovornog – obligacionog prava i kompanijskog prava, odnosno pravila o oblicima drustava. Kod ugovora o ortakluku ne nastaje poseban pravni subjekt, a posledica ugovora o osnivanju ortackog drustva je upravo nastanak pravnog lica. Dakle, ortacko drustvo, kao privredno drustvo predstavlja ortakluk podignut na stepen posebnog subjekta u pravu.
Clanovi ortackog drustva mogu biti fizicka i pravna lica, domaca i strana. Fizicka lica moraju biti potpuno poslovno sposobna. Kada su u pitanju pravna lica kao osnivaci ortackog drustva ogranicenje se odnosi na drustvena preduzeca, preduzeca sa vecinskim drustvenim kapitalom i drustva sa ogranicenom odgovomoscu, odnosno akcionarska drustva koja nemaju najmanje jednog clana, odnosno najmanje jednog akcionara sa znacajnim ucescem kapitala (20%). Za razliku od ogranicenja koja su bile definisana Zakonom o preduzecima da fizicko lice moze biti clan samo u jednom ortackom drustvu ili da ortacko drustvo ne moze biti clan drugog drustva sa neogranicenom solidarnom odgovornoscu, Zakon o privrednim drustvima u osnovi ima mogucnost da svako lice, subjekt u pravu, moze realizovaii svoj interes u bilo kojoj formi privrednog drustva. Iz ovog razloga navedena ogranicenja ne mogu vise biti deo zakonskih resenja i poslovne prakse.

 

 

Pravni odnosi u ortackom drustva

Za osnivanje ortackog drustva nije zakonom propisan minimalni osnovni kapital. Pocetnu imovinu drustva utvrduju sami ortaci. Ona se formira od uloga ortaka. Ortaci mogu ulagati novac, stvari, prava, rad i usluge, koji su izvrseni ili treba da budu izvrseni. Ortaci ortackog drustva ulazu uloge jednake vrednosti. U slucaju da ortak u imovinu drustva ne unese svoj ulog duzan je da drustvu plati ugovorenu kamatu, koja pocinje teci od dana kada je ortak morao uneti ulog. On ce takode imati obavezu naknade druge stete koja moze nastati i za koju je ortak odgovoran usled docnje nastale neuplatom uloga.
Ortaci ortackog drustva mogu slobodno raspolagati svojim udelom izmedu sebe. Medutim, osnivackim aktom ili ugovorom ortaka drustva moze biti dogovoreno i drugacije resenje. Ortak ne moze smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka. On nije duzan da poveca ulog iznad iznosa odredjenog osnivaekim aktom, kao i u slucaju neophodnosti pokrivanja gubitaka drustva. Ali, i ova prava ortaka mogu drugacije biti odredena osnivackim aktom drustva ili ugovorom ortaka.
Lice koje posle osnivanja ortackog drustva stekne svojstvo ortaka odgovara za obaveze drustva kao i postojeci ortaci, ukljucujuci i obaveze nastale pre njegovog pristupanja drustvu.
Ortak ima pravo da podnese individualnu tuzbu u skladu sa uslovima zakonom odredjenim. Individualnu tuzbu clan podnosi u svoje ime protiv bilo kog lica koje ima duznost prema drustvu, za naknadu stete koju mu to lice prouzrokuje povredom duznosti koje ima prema njemu na osnovu zakona.