Automatska tehnološka linija za izradu odeće

Uvod:

U dalekoj prošlosti čovek je osetio potrebu da ga neko zameni u obavljanju teških, mukotrpnih i fizičkih radova. Kroz dug istorijski proces čovek se polako i postepeno oslobađao ovakvog rada prepuštajući ga većim delom mašinama-uređajima koje je za takve prilike konstruisao, ostavljajući sebi više prostora i vremena za umno delovanje i iznalaženje rešenja koja bi bila u mogućnosti da ga u potpunosti odmene.
Da bi ostvario ovakvo postavljene ciljeve, čovek je bio u obavezi ne samo da usavršava postojeće mašine i uređaje, već i da razvija umeće upravljanje istim kako bi se kasnije u praksi efikasno realizovali strogi zahtevi u pogledu:produktivnosti, rentabilnosti, i kvalitet proizvodno – tehnološkog produkta u najvišem smislu te reči.
Polazeći od potrebe zamene čoveka od fizičkog, rutinskog, a u određenim sferama i umnog delovanje , došlo je do posebne klase tehničkih sredstava poznatijih pod nazivom automatski sistemi ili kasnije u strucnoj terminologiji: sistem automatskog upravljanja.
Automatski sistemi koristili su se i u dalekoj prošlosti kod starih Grka i Arabljana pre nove ere, a u 8. Veku kod Kineza. Snažan zamah razvoju automatike dali su u 18. Veku ruski naučnik Polzunov koji je konstruisao automatski regulator za održavanje nivoa vode u parnom kotlu i engleski mehaničar Džon Vat koji je konstruisao centrifugalni regulator za održavanje broja obrtaja parnih mašina, korišćenih u železničkom saobraćaju i u tkačkoj industriji. Poseban značaj za savremenu teoriju i praksu automatskog upravljanja imali su radovi Nikvista i Mihajlova u 20. veku. Dalji razvoj automatskog upravljanja za vreme II svetskog rata i posle bio je brz i eksplozivan.
Uređaji čiji je zadatak da u svim uslovima rada obezbede zadovoljavajući rad objekta nazivaju se upravljačkim sistemima. Ukoliko je prisustvo čoveka nepotrebno i upravljački sistem sam generiše upravljačka dejstva onda je to automatsko upravljanje a sistem koji se sastoji od takvog upravljačkog sistema i objekta naziva se sistemom automatskog upravljanja.
U retkim prilikama može se smatrati da je dejstvo poremećaja na objekat zanemarljiv malo , te se tada upravljačko dejstvo formira samo na osnovu informacije o željenom izlazu objekta.
Ukoliko na objekat deluje poremećaj , a za formiranje upravljačkog dejstva se ne koristi informacija o delovanju poremećaja , već samo informacija o željenom izlazu objekta, onda je to otvoreni sistem automatskog upravljanja bez kompenzacije poremećaja.
Ukoliko na objekat deluje poremećaj, a za formiranje upravljačkog dejstva se koristi kao informacija o željenom izlazu objekta , tako I informacija o poremećaju, onda je otvoreni sistem automatskog upravljanja sa direktnom kompozicijom poremećaja.Odevna industrija kako kod nas tako i u čitavom svetu doživela je veoma veliki preobražaj. Igla i naprstak su zamenjeni vrlo savremenim, modernim i automatizovanim mašinama i uređajima za proizvodnju, sa visokim stepenom primene i korišćenja automatike