Detinjstvo nekad i sad

Detinjstvo je roditelj čovekove ličnosti.
Detinjstvo je prvo poglavlje jedne velike knjige koja se zove život i jako je bitno da životna knjiga svakog deteta ima sjajan početak.Za srećno detinjstvo potrebno je tako malo uz dane obojene smehom i druženjem.
Kažu da budućnost pripada onima koji se najduže i najdalje sećaju svoje prošlosti.Slike,mirisi,sećanja koja smo doživeli tokom detinjstva nikada nas ne napuštaju.Jednim delom svoga bića ostajemo deca zauvek.
Mislim da je detinjstvo najčudnije doba u životu jednog čoveka.Kada se preživi,ostanu samo maglovita sećanja koja bude nostalgiju za nebrigom,razdraganošću i dokonim igrarijama.Slike onih trenutaka i situacija koje su čvrsto ukorenjene u pamćenju podsećaju na čežnjivo pregledavanje starih albuma.Te slike u nama žive kao svedoci puta koji smo prešli;jedinstvenog puta koji se razlikuje od svih ostalih puteva,a koji može pripadati samo jednom čoveku.Zato što je svaki čovek unikat ,neponovljivi spoj sećanja i osećanja koji se proteže kroz određeno vreme i prostor,sledi da je svako detinjstvo zasebno i jedinstveno.
Dete će se u predškolskoj dobi prisetiti događaja iz ranijeg detinjstva,ali to sećanje,ako nije rezultat intenzivnog događaja ili vezan uz jake emocije,vremenom će izbledeti.Prepričavanje događaja će osvežiti sećanje,ali takođe uz pomoć fotografija i priča deca organizuju svoja sećanja,za koja je teško reći jesu li rezultat isključivo iskustva ili su nadopunjena fotografijama.Pamtimo ono što je vezano uz snažne emocije.Pamtimo ako smo savladali neki važan cilj,pamtimo ljude i događaje uz koje smo se osećali sigurno,zaštićeno,veoma prijatno ili pak suprotno.Osećaj priziva sećanje.Tako ćemo često čuti da starija osoba jako dobro pamti svoju najraniju okolinu,ulicu gde je odrasla,prve prijatelje,prva postignuća,ali isto tako i situacije gde se osećala ustrašeno,prestravljeno i ugroženo.Zato možemo reći da sećanja prizivaju emocije.Među pet stvari koje deca najčešće pamte o svojim roditeljima na prvom mestu se nalazi sećanje na vreme kada su se osećali sigurno sa roditeljima.Ovo govori upravo o tome da svako dete ima potrebu da se oseća zaštićeno,pa će se zato verovatno sećati kako ste“oterali čudovište ispod kreveta“ili ste ga tešili nakon ružnog sna.Deca mere ljubav koju neko ima prema njima po količini nepodeljene pažnje koju dobiju.