Odlomak

 

 
UVOD

Nakon planiranja, organizovanja i realizacije nastavnih časova u školi, kao logičan sled javljaju se domaći radovi učenika. Domaći radovi zapravo predstavljaju aktivnosti koje proizilaze iz svakodnevnih obaveza prema radu u školi. Oni doprinose ostvarivanju nastavnih zadataka, a izvode se izvan školskog rada. Veliki broj pedagoga i didaktičara se u prošlosti bavio domaćih radovima, posmatrajući ih sa različitih aspekata. Tako je u tzv. staroj školi u vezi izrade domaćih zadataka bio zastupljen lekcionizam – po kojem su se učenici opterećivali ponavljanjem zadataka radi zapamćivanja. Nešto kasnije, ovaj stav je odbačen kao neprikladan, tako da se smisao i sadržaj izrade domaćih zadataka menja. U skladu sa tim izmenama domaći radovi su trebali doprineti samorazvoju i samoobrazovanju. Ono što je izuzetno važno je to da su domaći radovi učenika na ovladavanju sadržajima i načinima rada bili, i danas su, stalni pratioci i sastavni delovi ukupnog nastavnog procesa.
Sami pedagozi su u vezi zapošljenosti učenika domaćih zadacima imali oprečna razmišljanja. Tako su jedni zahtevali domaće zadatke, a drugi bili protiv njih. Protivljenje domaćim zadacima bilo je uz obrazloženje da oni suviše opterećuju učenike, pa da im ne ostaje, posle škole, slobodno vreme za igru. takvog mišljenja bio je i Ušinski, koji je smatrao da domaći radovi navikavaju decu na bubanje.
No, kakav god da je bio stav u vezi izrade domaćih zadataka u prošlosti, činjenica je da su oni danas uveliko zastupljeni i da im se posvećuje pažnja, kako u planiranju, tako i u samoj izradi. Samim tim, bez obzira na ispoljene slabosti i primedbe na obim i težinu domaćeg rada učenika, stoji saznanje i uverenje da je ovaj način učeničkog angažovanja nužan i nezamenljiv u ostvarivanju vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka. Pored nastavnika, koji planira izradu, i učenika, koji su zaduženi za rad na njima, u izradu domaćih zadataka su, u manjoj ili većoj meri, uključeni i roditelji. Upravo zbog toga se želelo sprovesti istraživanje, kojim su se roditelji učenika mlađih razreda osnovne škole ispitivali o opterećenosti koju domaći zadaci donose.
U istraživanju koje je sprovedeno cilj je bio da se sazna koji je stav roditelja u pogledu izrade domaćih zadataka. Podaci koje smo dobili značajni su ne samo zbog ostvarenja cilja istraživanja, već i šire. Oni mogu poslužiti kako učiteljima – jer iz njih oni saznaju stavove roditelja o opterećenosti dece, pa na taj način mogu i nešto izmeniti u načinu zadavanja ili planiranja domaćih radova; tako i svima koji su uključeni u nastavni proces na bilo koji način.

1. TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU

1.1. Domaći rad – osvrt na prošlost

Kao jedan od osnovnih uslova za ovladavanje nastavnim sadržajima, domaći rad je stalni pratilac i sastavni deo celokupnog nastavnog procesa. Iako se kroz vreme sadržaj, obim i težina domaćih radova smenjuju, oni su oduvek predstavljali značajan faktor u vaspitno – obrazovnom procesu. U vreme kada je broj nastavnog kadra bio na minimumu, broj i opsežnost domaćih radova bili su maksimalni. To se, prvenstveno, opravdavalo time što je nastavnik povremeno dolazio u kontakt sa svojim učenicima, tako da je on prosto bio prinuđen da zadavanje domaćih zadataka svede na određene instrukcije. Svakako da je ovakav način zadavanja domaćih zadataka bio težak ne samo za učenike, već i za nastavnike, jer nisu mogli da dobiju realnu sliku o stepenu napredovanja učenika. Učenike bi, uz ovaj način izrade domaćih zadataka često zahvatala nesigurnost u učenju i radu.
Odnos prema domaćim zadacima u istoriji nastave nije bio uvek ujednačen. Tako je i danas. Ranije je u okviru izrade domaćih zadataka dominirao lekcionizam kojim su učenici bili opterećeni tako što su ponavljali lekcije radi zapamćivanja. Ovakav pogled na domaće zadatke dovodi početkom 20. veka do zahteva da se preispita gledanje na domaće radove. Zamerano im je to da previše opterećuju učenike, da se svode na memorisanje, da ako učenici naiđu na poteškoće ne mogu da potraže stručnu pomoć, da im često pomažu nekvalifikovani ukućani. Sve to u nekim državama dovodi do drugačijeg stava prema domaćim zadacima. Tako je, na primer Belgija zabranila zadavanje domaćih zadataka za učenike mlađih razreda. Pored ponavljanja, domaćim radovima bilo je obuhvaćeno i vežbanje kako bi učenici stekli osnovne veštine čitanja, pisanja ili računanja. Zato je sasvim jasno da su ovakavi zadaci imali strogo reproduktivan karakter. U skladu sa savremenim tendencijama u obrazovanju dolazi do promena u sadržaju i smislu izrade domaćih zadataka, tako da zadaci postepeno poprimaju produktivan karakter. Produktivan karakter se zapravo odnosi na samostalno dolaženje do novih saznanja.
Zbog različitih mišljenja u vezi izrade domaćih zadataka i danas postoje različiti predlozi za njihovu izradu. Neki od tih predloga bili bi: da se oni potpuno ukinu i uvede dopunski rad u školama, da se zadrže na principu dobrovoljnosti učenika i nastavnika, da se ukine njihovo zadavanje za vreme praznika i nedeljnih odmora, da se svakako zadrže ali u smanjenom obimu.
U prošlosti su o domaćim radovima kod pedagoga postojala oprečna mišljenja. Jedni su zahtevali domaće radove, dok su drugi smatrali da njihovo zadavanje nije neophodno, jer oni suviše opterećuju učenike tako da im ostaje manje vremena za igru, zabavu i slobodno vreme. Ušinski je smatrao da domaći radovi navikavaju učenike na bubanje ( Janjušević, 1967, 277).
Domaći radovi, i danas, predstavljaju nezamenljiv vid i put osamostaljivanja učenika, racionalizacije nastavnog procesa i dolaženja do boljih rezultata u vaspitno- obrazovnom radu.
Ukoliko nisu pravilno odmereni domaći zadaci svakako, mogu imati štetne posledice. Težinu i obim domaćih radova treba odmeriti u odnosu na vreme koje učenici provode u školi. Što je boravak učenika u školi duži, nezavisno od toga da li se radi o dopunskoj, dodatnoj ili nekom drugom vidu nastave, obim domaćeg rada treba da bude manji. Uz domaće zadatke školski rad nikako ne bi smeo da se prenosi u kuću, jer bi se išlo ka tome da škola postane samo mesto gde se ocenjuje i proverava znanje učenika. Iako mnogi ukazuju na slabosti zadavanja domaćih zadataka, jasno je da su oni, kao vrsta učenikovog samostalnog angažovanja u određenim aktivnostima, značajni u ostvarivanju vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka. Zato je nephodno stalno raditi na traženju produktivnijih rešenja za učeničko angažovanje kroz izradu domaćih zadataka. U skladu sa svojom ulogom, domaći zadaci ostvaruju pozitivan uticaj na nastavni rad. Domaći radovi su jednako značajni pripremnom radu radu za ostvarivanje određenih novih nastavnih zadataka, u nastavku započetih aktivnosti, ali i kao pouzdan način utvrđivanja i proširivanja usvojenih znanja. Domaći zadaci su ujedno i nezamenljiv činilac učenikovog osamostaljivanja. Ukoliko se domaći radovi na odgovarajući način organizuju oni su povezani sa nastavnim časovima, iz njih proizilaze, njima služe i sa njima su usklađeni. Tako da je očigledno da nastava bez domaćih zadataka, ni u prošlosti, ni danas, ali ni u perspektivi daljeg razvoja ne može zamisliti kao kompletna i dobra priprema za život i rad.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pedagogija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari