Grupni oblik rada u nastavi

Uvod:

Krajem 20. i početkom 21. veka bitno se promenila koncepcija i shvatanje o suštini obrazovanja, nastave i učenja. Na promene u ovoj oblasti uticali su ne samo školski, već i vanškolski uslovi i okolnosti, pre svega ekonomski, a zatim društveni i politički. Usledile su promene sadržaja i karaktera obrazovanja, ali i promene samih oblika obrazovanja i drugačije, ekonomičnije i efikasnije organizovanje nastave i obrazovanja. To je imalo uticaja na prevazilaženje tradicionalnog razredno-časovnog sistema kao tendencije univerzalnosti i šabloni-ziranja nastave. U sadašnje vreme obrazovanje se više ne može određivati samo kao usvajanje znanja u cilju prilagođavanja pojedinaca postojećoj stvarnosti, već i kao proces opstanka pojedinca, koji putem vlastitih različitih potencijala i iskustava uči da iskazuje samoga sebe, da svetu i sredini u kojoj živi postavlja pitanja, traži odgovore i rešenja i neprestano ostvaruje svoje mogućnosti.

1. Pojam nastave

Sadržaj nastave obuhvata određenu količinu znanja o pojavama, procesima i zakonitostima u prirodi i društvu, kao i znanja o pravilima i normama društvenih odnosa, koje učenici treba da u toku nastave usvoje.
Nastavni sadržaji predstavljaju posebno odabrana i didaktički obrađena, pedagoški vredna saznanja o prirodi i društvu, te spoznaje iz kulture, umetnosti, nauke, tehnike, tehnologije, svakodnevnog života i rada kojim se obezbeđuje uspešan razvoj učenikove ličnosti, njegova savremena obrazovanost i celovita razvijenost, kao i sistematska priprema za aktivan stvaralački društveni i lični život, rad, razonodu i odmor.
Tokom istorijskog razvoja ljudske zajednice, a naročito u periodu naglog uspona nauke umnožavana su naučna i druga znanja, što je uticalo na uvođenje novih predmeta i proširivanje nastavnih programa u školama.
Na početku razvoja stare Grčke glavni predmeti bili su muzika i gimnastika. Kasnije se uvodi više predmeta, kao što su: gramatika, retorika, filozifija, aritmetika, geografija i astronomija.
U Rimskom carstvu ti predmeti grupisani su u trivijum i kvadrijum.
U feudalnom društvu u crkvenim školama prevladavali su sadržaji iz pismenosti, teologije, retorike, prava, a u svetovnim (cehovskim, trgovačkim i magistarskim) školama bilo je zastupljeno knjigovodstvo, bankarstvo, matematika, geografija, poznavanje roba i mernih instrumenata.