Kognitivne teorije učenja

Pojam ličnosti je veoma kompleksan i multidisciplinarno se izučava: psihologija proučava razvoj ličnosti, svojstva ličnosti, strukturu i dinamiku ličnosti, pedagogija se bavi faktorima razvoja ličnosti i uticajima na formiranje ličnosti, pravne nauke se bave zaštitom ličnosti itd.
Interes za čovekovu ličnost stara je verovatno koliko i sam čovek, odnosno toliko koliko je star interes za ljudsku prirodu.
U psihološkom smislu svaki pojedinac je ličnost bio on društveno vredan ili ne, bio on istaknut ili ne.
Za mlado biće po rođenju ne možemo se reći da je ličnost – da bi to biće postalo ličnost potrebno je da razvije određena svojstva, sposobnosti, stavove. Ličnost nije data rođenjem, nego se razvija zavisno od sredine i socijalnih uslova koji deluju na nasleđem date organske osnove. Definisati jednu ličnost je veoma težak zadatak. To najbolje pokazuje broj definicija, jer zapravo nijedna od njih nije potpuna. Kada govorimo o ličnosti, govorimo o određenim karakteristikama pojedinca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja. Po nekim psiholozima smatra se da je svaki čovek u izvesnom pogledu: „ kao svi drugi ljudi; kao neki drugi ljudi, kao nijedan drugi čovek.” Različita su shvatanja o tome sta je ličnost, šta je pokreće na aktivnost i kako se ona formira u zavisnosti od toga postoje brojne definicije ličnosti.
Termin ličnosti potiče od latinske reči persona- koje je označavala masku koju su nosili glumci u starogrčkoj drami za vreme predstave. Funkcija maske u staro grčkoj drami bila je da gledaocima nagovesti određen i konzistentan obrazac ponašanja od strane onoga koji takvu masku nosi. Ubrzo je ta reč počela označavati ne samo masku nego i osobu, ulogu koju ta maska označava, samog glumca ili glumce.
Sve definicije ličnosti ističu tri momenta: integritet ili jedinstvo ličnosti, jedinstvenost ili osobenost ličnosti i doslednost u ponašanju.
Integritet ili jedinstvo ličnosti se odnosi na celokupnog pojedinca, a ne samo na pojedine oblike ponašanja, npr. Ne mislimo samo na emocije koji pojedinac ima.
Jedinstvenost ličnosti znači da se svaki pojedinac razlikuje od drugog po tome kakve osobine ima, jer je svaki čovek posebna jedinka.
Doslednost je treća osobina pojma ličnosti koja proizilazi iz prethodne dve, a manifestuje se u sličnim situacijama sličnim ponašanjem.
Američki psiholog G. Olport ličnost definiše kao “ dinamičku organizaciju onih psihofizičkih sistema pojedinca koji određuje karakteristično ponašanje i mišljenje” ( Rot, 1997: 7 ). Olport pod pojmom ličnosti podrazumeva i ono što je čovek “ u stvari ”, nezavisno od toga kako drugi ljudi vide njegove osobine, ili kako ih drugi istražuju.
U Pedagoškoj enciklopediji ličnost ( personality ) se definiše kao “ jedinstvena organizacija fizičkih, psihičkih i psihosocijalnih osobina, koje karakterišu pojedinca.