Likovna tehnika kao podsticaj dečjeg stvaralaštva

Likovno stvaralaštvo dece se ubraja u područje umetničkog stvaralaštva, i dodaju mu se likovno – izražajna sredstva. Dete se interesuje za ovaj vid stvaralaštva kada dostigne određen nivo telesnog i psihičkog razvoja, što u velikoj meri zavisi od okruženja u kojem dete odrasta. Mnogi autori koji se bave ovom tematikom naglašavaju da se detetu ne treba puno mešati u crtež, treba ih upućivati tek toliko da uspešno rešavaju likovne probleme, ali da taj uspeh zavisi od njihovih, a ne od likovnih ideja odraslih.

Promišljanje o odnosu umetnosti i vaspitanja i obrazovanja prisutno je u pedagoškim teorijama različitih epoha, počev od antičkog doba do danas, najčešće kao sastavni deo teorijskih rasprava i učenja o ulozi umetnosti u životu i razvoju čoveka, razmatranju pojma lepog, pojma vrednosti i sl. Autori koji se bave ovim problemom složni su da u svakom detetu postoje mogućnosti doživljavanja, procenjivanja i likovnog stvaranja, izražavanja, da likovno stvaralaštvo dece ima svoj kontinuitet i faze razvoja, kao i da vaspitno-obrazovni uticaji imaju ulogu u njegovom razvoju. Međutim, postoji neusaglašenost mišljenja autora u pogledu pitanja koja je optimalna mera uticaja. U radu je dat pregled različitih stavova autora u vezi sa pitanjem u kojoj meri vaspitanje i obrazovanje utiče na tempo i nivo likovnostvaralačkog izraza deteta i učenika.