Modeli savremenih predškolskih programa

Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima na razvoj bogatih, raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti, kojima oni mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. Smatra se da deci treba omogućiti, već na tim uzrastima, da se igraju, praktično, konstruktivno i stvaralački deluju, komuniciraju i sarađuju sa vršnjacima i odraslim osobama u ustanovi i van nje. Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe, stičući pozitivna iskustva koja će se izraziti skroz sklonost i sposobost za aktivno učestvovanje u životu i radu zajednice dece i vaspitača, kakvu predstavlja vaspitna grupa. (Pravilnik o Opštim osnovama predškolskog programa, 2006)
Programi vaspitno-obrazovnog rada predstavljaju osnovni radni dokument vaspitno-obrazovne ustanove, kojima ona reguliše svoj rad u celini i svakom programskom i organizacionom delu. Takođe, oni treba da budu jasno upustvo za programiranje, planiranje i vrednovanje ovog rada, u skladu sa karakterom ustanove, potrebama dece, njihovih roditenja, kao i društvene zajednice u celini.
U kulturnoj i pedagoškoj tradiciji svih zemalja koje organizuju institucionalne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja moguće je pratiti pojavljivanje i smenjivanje različitih programskih modela, od kojih su neki bili poznati i prihvaćeni u međunarodnim razmerama. Pojedini među njima preživeli su do današnjih dana (Montesori metod, Valdorf pristup, Projektni metod), dok su drugi nastali sa eksperimentalnim postavkama (Kreativni program, Ređi Emilija pristup) nastavili da se i dalje razvijaju. (Klemenović 2009, 70)

Modeli programa i pristupi u predškolskom vaspitanju i obrazovanju

Organizovani sistem predškolskog vaspitanje i obrazovanje u Srbiji i drugim društvima u našem bliskom okruženju, obavlja se u predškolskim ustanovama u kojima su uočene izvesne razlike u organizaciji aktivnosti sa decom, u skladu sa specifičnostima utvrđenih polaznih osnova programa. Svako društvo, oslanjajući se na bogatu tradiciju iz koje crpi identitet i jako osećanje ukorenjenosti u tekovine društva, na različitim polaznim osnovama kreira različite kurikulume, ali u njih ugrađuje duh, kulturu i tradiciju svog naroda.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje odvija se u predškolskim ustanovama, institucijama za predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Opšte osnove predškolskog programa orijentisane su na humanističko shvatanje deteta i detetove prirode, njegovog fizičkog i duhovnog razvoja. Polazi se od deteta kao fizičkog, saznajnog, socijalnog i afektivnog bića, koje je aktivno u procesu vaspitanja i obrazovanja. Taj proces se temelji na pozitivnoj motivaciji deteta, prvenstveno unutrašnjoj, zatim programu koji uvažava uzrasne i individualne mogućnosti deteta, kao i na evaluaciji njihovih dostignuća.
Doprinos organizovanog institucionalnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja je u stvaranju uslova zaa svestrani razvitak deteta, svih njegovih razvojnih i stvaralačkih potencijala, u skladu sa njegovim individualnim i razvojnim karakteristikama.
Različite teorije dečjeg razvoja i učenja oblikuju drugačije principe prganizovanja kurikuluma za rano vaspitanje i obarazovanje i doprinose izrađivanju različitih modela kurikuluma. U njima se na manje ili više različit način sagledavaju procesi posredstvom kojih deca uče, uloge odraslog u tim procesima, struktura vremena i prostora u kojem se učenje odvija, kao i načini na koje su deca u njih uključena.
Modeli kurikuluma međusobno se razlikuju.