Nadarena / darovita deca

Veoma je bitno prepoznati, a zatim i utvrditi koji talenat dete poseduje da bi mogli da radimo na razvijanju njegovog talenta. Značajan korak u podsticanju  razvoja darovitosti je njena indentifikacija. 

Stučnjaci i analitičari smatraju da su se roditelji pokazali kao dobri procenitelji kada su u pitanju sposobnosti njihove dece i njihove ocene su dosta realne, tako da ne smemo zanemariti kada imamo pred sobom takav primer koji nam se ukazuje.Da li je to tako ili ne,sve je individualno i sve je stvar aspekta slučajnosti. Naša obaveza je da proveravamo i doprinosimo da takvo dete indentifikujemo i razvijemo njegovu darovitost u pravom smislu kako bi tu njegovu darovitost pretvorili u talenat i dali sansu da se dete ostvari u svojoj sposobnosti.

Darovitost kod dece obično primećuju roditelji,vaspitači kao i ljudi koji se nalaze u detetovom okruženju.Darovitost dete ispoljava kroz  igru,priču kao i kroz različite situacije. Roditelji i vaspitači  primećuju da dete ima neke izražene sposobnosti. Neki roditelji primećuju nadarenost kod svog deteta ali ne preduzimaju konkretne mere ka njihovom utvrđivanju i razvoju,dok neki roditelju u saradnji sa vaspitačem rade na podsticanju razvoja detetovog talenta.Postoji i treća vrsta roditelja,to su roditelji koji se ne zadovoljavaju sopstvenim procenama darovitosti svoga deteta već traže pomoć stručnjaka.

Kada je reč o proceni darovitosti deteta, koju vrše sručnjaci, i u ovom procesu može doći do greške. Dešava se da neko dete bude indentifikovano kao nadareno a ono nije ili  se darovito indentifikuje kao nenedareno. Oba slučaja mogu imati velike posledice . U prvom slučaju bi dete naišlo na program koji je za njega pretežak, dok u drugom slučaju dolazi do propusta i ne uključivanje darovitog  deteta  u program koji bi doprineo njegovom razvoju.

Od roditelja i vaspitača se zahteva  da pruže svu podršku takvom detetu i rade na podsticanju i razvoju takvog deteta.

Ciljevi i zadaci istraživanja u ovom radu odnose se na proučavanju značaja darovitosti kod dece, kao i na proučavanju uticaja porodice, i nekih socioloških faktora koji utiču na razvoj darovitosti kod dece,. Ovako definisan cilj predstavlja okvir za izvodjenje sledećih zadataka istraživanja kao što su: 

• Utvrditi postojanje darovitosti kod dece
• Utvrditi postojanje i strukturu razlika u nivou uspešnosti kod darovite dece s obzirom na različite sociološke karakteristike

TEORIJSKI OKVIRI RADA

Darovitost

Odnos društva prema fenomenu darovitosti se menjao kroz istorijske epohe u zavisnosti od stepena društvenog razvoja, socio-ekonomskih i političkih prilika.Pre nego što će postati „psihološki fenomen“, darovitost je prepoznavana kao potencijalni izvor društvene, a potom i lične dobrobiti, kao dragocenost koju treba blagovremeno otkrivati i negovati (Altaras, 2006). Međutim, često joj je tokom istorije pripadao i status neobične pojave koja – pored divljenja – pobuđuje zavist i zazor u okruženju.

Ako odgovor na pitanje šta znači biti darovit potražimo u standardnom rečniku srpskog jezika, videćemo da se ovaj atribut odnosi na onoga „koji ima naročitih sposobnosti za nešto“, ko je „talentovan“ – (Rečnik srpskohrvatskog jezika,Matica srpska i Matica hrvatska, 1967). U Pedagoškoj enciklopediji nalazimo da se, takođe, uz reč darovito vezuju i reči „talentovano“, „obdareno dete“ (Potkonjak i Šimleša, 1989, 92). Često se u društvenoj komunikaciji javlja trend korišćenja različitih termina za jednu istu pojavu što neretko dovodi do zabune i nedoumica.

Iako se izrazi kao što su „visoka sposobnost“, „darovitost“ i „talenat“ u svakodnevnom govoru tretiraju kao sinonimi, u nauci mogu poprimiti bitno različita značenja (Mönks & Katzko, 2005). U svakodnevnom životu i literaturi,često se koriste i pojmovi napredno, bistro, superiorno dete, „vunderkind“, „čudo od deteta“, briljantni i slično, tako da neminovno dolazi do problema u definisanju i razlikovanju navedenih termina. U oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, takođe su prisutne terminološke nedoumice. Baveći se često istim problemom, autori koriste različite termine, stvarajući na taj način dodatne teškoće u vezi sa ovim fenomenom. U našoj stručnoj javnosti najčešće se koriste dva termina: darovitost i talenat.

Odnos pojmova „darovitost“ i „talenat“

U praksi se često dešava da se etiketa darovitosti vezuje za one koji su izuzetni u akademskim domenima, dok se za osobe visokih umetničkih ili fizičkih sposobnosti vezuje naziv „talentovani“. Iako postoje brojna razmimoilaženja autora po pitanju odnosa između termina darovitost i talenat, može se reći da su ona, u suštinskom smislu, zapravo neosnovana. 

O tome govori i veliki broj autora, između ostalih i Marland (Marland, 1972), Gejdž i Berliner (Gage & Berliner, 1992), Simonton (Simmonton, 1999), Renzuli (Renzulli, 2006) koji izjednačavaju ova dva pojma. Tejlor (Taylor, 1978) takođe ne pravi razliku između pojmova darovitost i talentovanost, već se po njemu razlika između navedenih pojmova svodi na stupanj razvijenosti darovitosti. Daroviti su oni pojedinci koji postižu najviše rezultate u nekoj oblasti rada i stvaralaštva, dok talentovani pojedinci raspolažu istim sposobnostima, ali u manjem stupnju. Altaras (2006) ističe da ne treba zaboraviti da pripisivanje različitog značenja ovim terminima predstavlja i svojevrsnu lingvističku nelogičnost, i da se te dve reči sa pravom tretiraju kao sinonimi; pored toga što imaju isto preneseno značenje („izuzetna sposobnost za nešto,prirodna sposobnost“), one su vrlo bliske i po svom osnovnom značenju. I talenat („antička novčana jedinica“) i dar predstavljaju, naime, izvesnu vrednost, bogatstvo, dobit, što nameće zaključak da su to dva izraza za jedan jedinstven pojam i jedan te isti fenomen.

Finije razlikovanje unutar ovih kategorija (pojma i fenomena darovitosti/talenta), za čim, u određenom smislu, postoji potreba, može se činiti u okviru pojedinih domena ili vrste izuzetne sposobnosti, a ne variranjem osnovnog pojma. Iako je jasno da u suštinskom smislu i darovitost i talenat ukazuju na nešto izuzetno, ostaje dilema šta je to što im nauka priznaje kao različitost u značenju.

Vinerova ističe, da se bez obzira na to u kom se domenu manifestuju, izuzetne sposobnosti definisane su istim bazičnim karakteristikama (naprednost, samostalnost i unutrašnja motivacija u ovladavanju domenom), nastaju na osnovu istog mehanizma i imaju niz zajedničkih korelata u sferi personalnih i porodičnih kvaliteta (Winner, 1996). U Feldhuzenovoj koncepciji (Feldhusen, 1986), talenat je definisan kao domenospecifična sposobnost – predstavlja jednu od komponenata (subkategoriju) darovitosti, odnosno da darovitost sadrži veliku raznolikost sposobnosti, talenta i sklonosti.