Nasilje u školi

Među rizičnim ponašanjima dece i mladih, u poslednje vreme, posebno mesto zauzima nasilje među vršnjacima. Vršnjačko nasilje u školi podrazumeva pojam „napadanja“ (norveški mobbing) ili „nasilništva“ (eng. Bullying) gde jedna osoba zlostavlja drugu. Nasilništvo ili viktimizacija određena je na sledeći način: „Učenik je zlostavljan ili viktimiziran kada su ona ili on kontinuirano i trajno izloženi negativnim postupcima od strane jednog ili više učenika.“ (Olweus, 1998:19)
Nasilje je negativan uticaj na osnovne ljudske potrebe (ili život) koje se može izbeći i koji ograničava potencijalnu mogućnost zadovoljenja tih potreba, takođe obavezno podrazumeva nesrazmernost snaga. Pojam nasilništva se ne upotrebljava u slučaju kada se dva učenika približno jednake snage (fizičke i duhovne) tuku i prepiru.
Postoji razlika između direktnog nasilništva – sa otvorenim napadima na žrtvu (kao što su udaranje, maltretiranje ili zastrašivanje, podsmevanje, ruganje) i indirektnog nasilništva ( kao što je širenje glasina – ogovaranje, ili ohrabrivanje ostalih učenika da odbace ili izoluju nekoga) u obliku društvene izolacije i namernog isključivanja iz grupe.
Dečaci su više izloženi nasilju, više učestvuju u zlostavljanju, češće se služe fizičkim nasiljem, češće su izloženi nasilju pojedinca. Među devojčicama su uobičajene suptilnije metode nasilja (ogovaranje, ignorisanje, širenje glasina i sl.). Među devojčicama se zbog toga teže otkriva, češće su izložene nasilju grupe.