Pedagoški pojmovnik

VASPITANJE

Vespitanje predstavlja složen i dug proces formiranja ličnosti i pod njime se podrazumevaju uticaji koje društvo, na razne načine, vrši u cilju ostvarivanja unapred određenog cilja vaspitanja. Proces vaspitanja ima dve strane. Jedna je malopre pomenuta, a to je uticanje na onog koji se vaspitava, a druga predstavlja to da svako ponaosob ima jednake mogućnosti da se ostvari kao ličnost i da razvije pozitivne ljudske kvalitete.
Vaspitanje je društveno uslovljeno, postoji u svakoj zajednici i važno je za razvoj te zajednice i za razvoj njenih članova. Veoma je dinamično i razvojno i predstavlja uvek plansku i organizovanu ljudsku delatnost. Vaspitanje je svesna delatnost koja ima svrhu, a njegovo bitno obeležje je namera, odnosno intencija.
U središtu svakog načina vaspitanja stoji čovek kao celina i kao neko ko je potencijalno svestran. Da bi se ostvarilo, vaspitanje mora imati određeni sadržaj, a u osnovi tog sadržaja leži ljudski rad. Takođe, ono je ispunjeno međuljudskim odnosima i ima društveni karakter.
Kada govorimo o cilju vaspitanja, slobodna sam da kažem da je to kao kada imamo zamišljen lik idealnog čoveka koji poseduje određena svojstva, osobine i sposobnosti i onda želimo da vaspitanjem sve te dobre osobine ostvarimo kod svakog člana određenog društva.
Konkretan cilj vaspitanja naziva se „zadatkom vaspitanja“. Ti zadaci se postavljaju tako da ih je moguće realno ostvariti u određenoj vaspitnoj delatnosti.
Vaspitnih uticaja i mogućnosti vaspitanja ima mnogo. Ta brojnost zavisi od oblasti u kojima se vrši vaspitanje, od toga ko ga vrši, od mesta gde se vrši. U tom smislu može se govoriti o moralnom i umnom vaspitanju i tako se određuje oblast u kojoj se vaspitanje ostvaruje. Onda se, po kriterijumu mesta može govoriti o porodičnom, školskom, vanškolskom vaspitanju itd. U zavisnosti od uzrasta imamo vaspitanje dece, omladine odraslih. A s obzirom na namenu imamo namerno i nenamerno vaspitanje.
Postoji i pojam negativnog vaspitanja, a to je kada se ostvaruju negativni rezultati i negacije ljudskih vrednosti. Ono je u suprotnosti sa pojmom vaspitanja.

OBRAZOVANJE

Obrazovanje se najčešće definiše kao proces prenošenja naučnih znanja. Ta znanja su usvojene činjenice, pojmovi i zaključci koji su povezani u jednu celinu. Obrazovanje ima dve strane. Sa jedne strane ono predstavlja proces prenošenja znanja i vrednosti na druge, a sa druge strane ono je proces aktivnog i svesnog prihvatanja tih znanja. Ta znanja moraju biti povezana da bi se dobio ceo sistem saznanja o prirodi, čoveku i društvu.
Obrazovanjem se čovek osposobljava da u životu i svom ponašanju koristi vrednostima i znanjima koje je već stekao i da razvija i unapređuje znanja iz različitih oblasti.
Kada se pomonje obrazovanje, pominju se i navike. Navika predstavlja način vršenja neke radnje koji se ponavljanjem automatizovao i pomoću nje čovek može brže da se snađe u novonastalim situacijama ako primeni stečena znanja i ako je osposobljen da nova stiče i usvaja. Te navike mogu biti radne, kulturne itd. U procesu obrazovanja posebno su bitne radne navike. Takođe, obrazovanje predstavlja i razvijanje umnih sposobnosti kod svake jedinke u skladu sa usvojenim znanjima, a sve to u cilju osposobljavanja čoveka za samoobrazovanje tj. permanentno obrazovanje.
Obrazovanje ne treba povezivati samo sa nastavom zato što postoje brojna sredstva obrazovanja. Postoje školska obrazovanja, a to su osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje. Onda imamo opšte i stručno obrazovanje kojim se određuje karakter znanja u odnosu na izabranu profesiju, društvebne potrebe itd. U odnosu na oblast postoje prirodno-naučno, matematičko, estecko obrazovanje i dr. I mora se pomenuti pojam obrazovanost, a obrazovanost predstavlja rezultat koji je postignut obrazovanjem.
Obrazovanje se ne sme odvajati od procesa vaspitanja jer to izaziva posledice po oba sistema. Isto tako, obrazovanje se ne može vezati samo za proces nasave i institucije u sistemu vaspitanja jer se orazovanje danas vrši svakodnevno i u svakom periodu života. Sve veću ulogu u vaspitanju i obrazovanju imaju sredstva masovne komunikacije. To su televizija, radio, internet. Međutim, svaki vid obrazovanja se ne smatra društveno prihvatljivim ako ne može da preraste u sistem samoobrazovanja.