Pojam i znacaj vaspitanja

Uvod
Pedagogija nije više samo nauka o vaspitavanju mladih, već je ukupna nauka o vaspitanju, štaviše sistem nauka o vaspitanju.
Pedagogija se ne bavi samo teorijskim znanjem o vaspitanju, već i organizovano i angažovano delovanjem na njega, kako bi se ono korigovalo i poboljšalo. To znači da se ona stavlja u funkciju inoviranja pedagoskih postupaka, pa se zato manifestuje kao teorijsko-praktična nauka.
Predmet proučavanja pedagogije se nalazi u neprestanom menjanju, razvijanju i redefinisanju. To je rezultat istorijskog razvoja pedagogije, stalnog bogaćenja, proširivanja i produbljavanja pedagoških saznanja, polja pedagoske delatnostiu, rezultat razvitka srodnih nauka, a iznad svega rezultat opšteg društvenog razvitka i vaspitne prakse. Sve to stvara niz poteškoća i nesporazuma pri određivanju premeta pedagogije.
Predmet proučavanja pedagogije je vaspitanje! To je najopštija i najšira odredba premeta pedagogije kao nauke, to je kao polazna dovoljna, jer ukazuje na područje drustvene delatnosti kojom se pedagogija bavi. Ipak, zato što je ta odredba suviše opšta i načelna, ona ne može blize i konkretnije ukazati na problematiku, na sva ona pitanja koja su tim predmetom obuhvaćena i kojima se pedagogija bavi. Zato se nameće potreba razjašnjavanja i određivanja pojma vaspitanja.

Pedagogija i njen predmet proučavanja

Određivanja predmeta svake nauke, pa i pedagogije vrlo je važno jer se time utvrđuje njena programska osnova, njen cilj i zadaci, njen koncept i teorijski okvir kao i pravci praktičnog delovanja. To je prvi uslov postojanja svake nauke, opravdanosti njenog postojanja, osnova za utvrđivanje njenih granica, dometa i mogućnosti povezivanja sa drugim srodnim naukama.
Predmet pedagogije, a time i sama pedagogija, razlčito se određuju. Naime, u mnogim određenjima predmeta pedagogije, mogu se naći značajne razlike.
Najopštija I uobičajna definicija pedagogije je da je ona nauka o vaspitanju. Ona je opšta što ima svoje prednosti, ali i nedostatke, tj. time nije precizno određen pojam vaspitanje, što omogucava da se on određuje razlicito.
Pošto mnoga određenja vaspitanja polaze od cilja vaspitanja koji su kroz istoriju bili razliciti, moze se reci da je to direktno uticalo na određenje predmeta proucavanja pedagogije.
Kada se pedagogija definise kao nauka o vaspitanju pri tome se ima u vidu da se vaspitanje uzima kao opsta pedagoska kategorija, nezavisno od konkretnih uslova određenog drustva. Time se zeli istaci da vaspitanje karakterisu neka bitna svojstva I zakonitosti koje imaju trajno I univerzalno znacenje. Pedagogija se mora baviti tim zakonitostima, ali I da ih sadrzi I da time rukovodi vaspitno-obrazovnom delatnoscu. Tek u funkcionalnom odnosu prema praksi ona ima I drustveno I naucno opravdanje svoga postojanja.
Pedagogija se često određivala kao nauka o vaspitanju, obrazovanju i nastavi, čime se u centar stavlja obrazovani proces vaspitanja u školi (školsko obrazovanje, posebno nastava). Time se pedagogija ograničavala na školsku pedagogiju, ostavljajući van svog predmeta vazan, raznovrstan i bogat vaspitno-obrazovni rad van škole. Takva institucionalizacija vaspitanja i obrazovanja dovodila je do veoma uskog shvatanja i određivanja i predmeta tako shvaćene pedagogije.
Pedagogija se često definisala kao nauka o vaspitanju dece ili o vaspitanju i obrazovanju i nastavi mladih pokolenja i sl. Takve odredbe predmeta pedagogije imaju nedostatak ograničavanja predmeta pedagogije ili problematiku vaspitavanja ličnosti u određenim periodima razvoja ličnosti, na određenim uzrastima, pri čemu se precizno ne određuju ni ti uzrasti. Takve odredbe dovode do pogrešnih stavova i pri resavanju nekih pitanja daljeg razvijanja pedagogije, njenog gra