studenti
Mesto za uspešne studente

Socijalizacija deteta i uticaj vršnjaka

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Uvod
Ljudska jedinka se rađa kao najnesposobnija od svih vrsta živih bića, bez svih onih osobina koje je razlikuju od ostalih živih bića, bez ikakvih znanja, navika, kulture i morala. Rađa se samo sa određenim brojem nagona i refleksa, kao nehumanizovana i nesocijalizovana biološka kreatura. Međutim, ljudska jedinka rađa se sa mogućnostima da se razvije mnogo više nego bilo koja druga jedinka zahvaljujući delovanju socijalnih faktora. U ovom radu ce konkretno vise paznje biti posveceno socijalizaciji djece i tome kako na njohovu socijalizaciju uticu njihovi vrsnjaci.
Socijalizacija

Razvoj deteta postiže se procesom socijalizacije. Socijalizacijom, ono stiče veliki fond znanja, veština, navika i razvija veoma složene osobine i sposobnosti i stiče sve one kvalitete koji je suštinski razlikuju od drugih jedinki.
Postoje dve grupe definicija socijalizacije. Po užoj definiciji socijalizacija je sticanje znanja, veština, motiva i stavova koji su potrebni za vršenje sadašnjih i budućih uloga pojedinca u društvu, uči da se ponaša kao svi ostali članovi društva. Psihološke definicije pojma socijalizacije su šire i one ističu da to nije samo formiranje zajedničkih oblika ponašanja nego i formiranje svojevrsne ličnosti i proces putem koga se biološka jedinka transformiše u biosocijalno biće sa određenim, za njega karakterističnim osobinama i načinima ponašanja.
Nikola Rot socijalizaciju definiše kao proces socijalnog učenja putem kog jedinka stiče socijalno relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama.
Svaki član društva pa tako i dete kao najmladji clan, može biti agens socijalizacije odnosno prenosilac društvenih shvatanja o ponašanju. Često su takvi agensi socijalizacije i osobe koje nemaju nameru da deluju na nekog i da ga socijalizuju svesno ali ipak, najčešće su to osobe koje svesno deluju na formiranje ponašanja deteta i sa kojima su deca u afektivnom odnosu-roditelji i nastavnici. Agensi socijalizacije mogu biti i različite institucije, škola i sredstva masovnih komunikacija.
Najveća važnost u procesu socijalizacije daje se porodici. Shvatanje skoro svih autora je da su uslovi porodičnog života i to pogotovo u prvim godinama odlučujući za formiranje ličnosti. Frojd i drugi psihoanalitičari naglašavaju značaj porodice kao institucije preko koje se ostvaruje socijalizacija i smatraju da je način na koji roditelji kažnjavaju i nagrađuju decu veoma bitan ne samo u formiranju normi ponašanja deteta nego i u formiranju njegove celokupne ličnosti.
Najvažniji momenat u formiranju buduće ličnosti deteta je osećanje sigurnosti, osećanje da ga roditelji vole i da se brinu o njemu. Akcenat nije na pojedinim odlukama roditelja već na njihovom celokupnom ponašanju, na opštoj porodičnoj atmosferi i na tome koliko se dete u toj atmosferi oseća sigurno. Nedovoljna briga za dete i nedovoljno pokazivanje ljubavi dovode do razvijanja osobina kao što su agresivnost i neprijateljski stav prema okolini ili zatvaranje pred okolinom, povučenost i pasivnost. Drugi odnos roditelja prema deci o kom se dosta raspravlja u stručnoj literaturi je davanje prevelike slobode detetu ili permisivnost nasuprot strogoj kontroli deteta ili restriktivnosti. Mišljenja ovde nisu podudarna, neki autori smatraju da je najbolji efekat za dete jaka kontrola i dovoljno srdačnosti, dok drugi smatraju da je najidealnija umerena kontrola i velika srdačnost. Međutim, dosta je jedinstveno mišljenje u tome da potpuna tolerantnost, permisivnost ne daje uspešne rezultate u socijalizaciji.
Proces socijalizacije je otežan ukoliko se detetu dopušta da radi šta god hoće i ništa mu se ne zabranjuje, ako se manifestuje samo ljubav prema detetu i nikad ta ljubav ne uskraćuje. Takva deca postaju sebična i samoživa. U slučajevima gde nema manifestovanja ljubavi kod deteta se razvija nezainteresovanost za sredinu i društvo a često se formira i agresivnost. Takođe, negativno deluje i nedosledno ponašanje roditelja, kada roditelj za istu situaciju nekada dete kažnjava, nekad nagrađuje ili ne reaguje uopšte, kod deteta se razvijaju osećanje nesigurnosti i sklonost ka neurotičnosti.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: , , ,

1 Komentar

  1. Hvala za dobar rad

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.