Pesticidi

Cilj ovog rada i istraživanja bio je da se objasne toksikološko –hemijski karakteri i mehanizmi dejstva, prvenstveno, po čoveka, jer postoje zablude da postoje pesticidi koji nisu štetni po zdravlje ljudi. Naime, pesticidi za koje je utvrđeno da nisu štetni po zdravlje ljudi posledljih godina dokazano je suprotno, jedan od njih je i DDT-e. Razlog je taj što instrumenti za njihovo dokazivanje i određivanje nisu više isti kao pre, recimo, 10 godina, jer su granice detekcije i osetljivosti znatno pomerene razvojem novih naučnih dostignuća.
Još jedan faktor koji ne ide u prilog ovim neosnovanim tvrdnjama o toksičnosti je kumulativni (indirektni) faktor, koji nastaje kao posledica završetka lanca ishrane. Zapravo, ukoliko pesticid nije direktno unet u organizam, čovek ga unosi konzumiranjem njemu vrednih proizvoda, bilo životinjskog, bilo biljnog porekla. Ova tvrdnja je zasnovana na tome da životinje ili biljke, koje su bile pod uticajem pesticida, stvaraju konjugovane (izmenjene) metabolite, koji su otrovniji od unetog toksikanta, pa tako čovek, kao krajnji potrošač se truje, a da to nije ni svestan. Slobodno mogu da kažem da ne postoji pesticidni preparat koji nije toksičan, već samo postoje oni koji su manjeg ili višeg stepena toksičnosti.

1. Organohlorni pesticidi

Organohlorni pesticidi u užem smislu jesu ona jedinjenja hlora u kojima je ovaj halogen vezan direktno na aromatsko jezgro. Od jedinjenja hlora dobijenih nekim reakcijskim mehanizmom, a koji se primenjuju kao pesticidi najpoznatiji su heskahlorcikloheksan (lindan) i dihlordifeniltrihlormetan (DDT). Hemijski su vrlo stabilni te se dugo održavaju u zemlji, vodi i namirnicama, što je u ekološko-zdravstvenom pogledu vrlo nepovoljno usled čega im je ograničena upotreba. Uglavnom su u formi belog ili žućkastog amorfnog praha, najčešće bez mirisa izuzetak je lindan koji je izuzetno neprijatnog mirisa. U vodi se ne rastvaraju beć u lipidima.

1.1. Heksahlorcikloheksan (HCH)

On nastaje ozračenjem smeše benzena i hlora zracima kratke talasne dužine prilikom kojeg dolazi do adicije šest atoma hlora uz nastajanje smeše steroizomernih heksahlorcikloheksana (heksahloran). Prvi je izvršio sintezu navedenog jedinjenja Faradej davne 1825. godine. Prilikom navedene adicije moguće je nastajanje osam stereoizomera heskahlorcikloheksana koji se podudaraju sa osam inozitola. Podsetićemo se da su inozitoli heksahidroksi derivati šećernih alkohola. Međutim, do sada je izolovano pet izomera koji su označeni sa α, β, γ, δ i ε. Konfiguracije su im utvrđene elektronskom difrakciom. Tek 1943. godine otkrivena su njihova insekticidna svojstva. Zbog molekulske formule C6 H6 Cl6 dobili su trgovačku oznaku “666“.