Pismeno zavestanje

1.    Uvod
Zaveštanje je jednostrani pravni posao koji sačinjava sam budući ostavilac, a kojim određuje naslednika na svojoj budućoj zaostavštini. Kad ostavilac umre, lice koje je određeno zaveštanjem biće pozvano da ga nasledi, na osnovu zaveštanja. Zaveštanje kao pravni osnov za nasleđivanje postoji u svim pravnim sistemima, samim tim i kod nas. Pored zaveštanja kao pravni osnov za nasleđivanje javljaju se i ugovor o nasleđivanju i zakon. U hijerarhiji ovih osnova, najveću važnost ima ugovor o nasleđivanju, zatim zaveštanje i na kraju zakon. Za zaveštanje se u našem pravu upotrebljavaju još dva naziva: testament i poslednja volja. Zaveštanje kao pravni posao ima neke svoje bitne karakteristike koje proizilaze iz njegove prirode i namene.  Bitne odlike zaveštanja su:
•    Zaveštanje je pravni posao čije dejstvo nastupa smrću zaveštaoca
•    Zaveštanje je pravni posao kojim zaveštalac vrši raspodelu svoje zaostavštine
•    Zaveštanje je jednostrani pravni posao
•    Zaveštanje je pravni posao koji ne može biti sačinjen preko zastupnika
•    Zaveštanje je pravni posao koji se može opozvati u svakom trenutuku
•    Zaveštanje je dobročin pravni posao
•    Zaveštanje je strogo formalni pravni posao.
Da bi neko lice moglo da bude zaveštalac potrebno je da poseduje zaveštajnu sposobnost. Postoje dve vrste uslova za sticanje zaveštajne sposobnosti:
•    Opšti uslovi, i
•    Posebni uslovi
U prvopomenute spadaju dva uslova i to:
•    Da je lice navršilo petnaest godina života, i
•    Da je lice sposobno za rasuđivanje.
Da bi lice moglo da u bilo kom obliku sačini zaveštanje potrebno je da budu ispunjeni opšti uslovi. Za sačinjavanje pojedinih oblika zaveštanja potrebni su i posebni uslovi, na primer za sačinjavanje svojeručnog ili pismenog zaveštanja potreno je da pored opštih uslova zaveštalac zna da čita i piše.
Da bi zaostaviočeva volja bila pravno relevantna ona mora da bude: slobodna, ozbiljna i stvarna, određena i bezuslovna.
U našem, kao i u većini pravnih sistema postoje više oblika zaveštanja. To su:
•    Pismeno zaveštanje pred svedocima
•    Konzularno zaveštanje
•    Međunarodno zaveštanje
•    Brodsko zaveštanje
•    Vojno zaveštanje
•    Usmeno zaveštanje
•    Svojeručno zaveštanje, i
•    Sudsko zaveštanje.
Obzirom na neka zajednička svojstva sve oblike zaveštanja možemo grupisati u:
•    Javna i privatna,
•    Pismena i usmena,
•    Redovna i vanredna.