Platni bilans

UVOD

Između privrednih subjekata, različitih nacionalinih privreda, odvijaju se ekonomske transakcije u vidu izvoza, uvoza, zajmova, i kredita. Sve te transakcije rezultiraju međunarodnim plaćanjima putem novčanih doznaka i raznih drugih instrumenata plaćanja. Zbog toga se ukupan ( sistematski ) pregled svih ekonomskih transakcija između subjekata ( rezidenata ) jedne zemlje i ( rezidenata ) drugih zemalja, obično za godinu dana, naziva bilans plaćanja.
Bilans plaćanja je sastavni deo sistema privrednih bilansa koji iskazuje osnovne makroekonomske varijabile u nacionalnoj privredi kao i njihove međusobne odnose. Platni bilans ima razuđenije oblike statističkog iskazivanja u odnosu na račun inostranstva, koji nije jedini ni najpotpuniju prikaz ekonomskih transakcija sa inostranstvom među društvenim računima.
Račun inostranstva je u sistemu društvenih računa u izvesnom smislu rezidualan, u njemu se ističu transakcije svih sektora sa inostrnastvom. On je potreban da bi se ceo sistem “zatvorio”.
Sam sistem, međutim, prvenstveno prikazuje proizvodnju, potrošnju i akumulaciju u domaćoj privredi. Platni bilans, s’druge strane, u potpunosti je posvećen prikazivanju ekonomskih transakcija sa inostranstvom, te, stoga pretenduje na znatno detaljnije evidentiranje i prezentiranje.
Po metodologiji koju propisuje četvrto izdanje priručnika MMF ( IMF, 1977 godina.), u platnom bilansu se iskazuje 112 vrsta transakcija ( stavki ), dok su u privrednim bilansima ove transakcije samo delom iskazane ( kapitalne transakcije se skoro uopšte ne iskazuju ), odnosno agregirane su svega 16 stavki.

 
POJAM I DEFINICIJA PLATNOG BILANSA

Prikazivanje platnog bilansa u različitim oblicima menjalo se tokom istorije, u zavisnosti od toga kako se menjala robna i finansijska struktura međunarodnih ekonomskih odnosa.
Tako na primer, u doba merakantilizma, potreba za razlikovnje platnog od trgovinskog bilansa nije se osećala, zato što su se trgovinske trnasakcije obavljale uglavnom uz istovremeno plaćanje zlatnim svetskim novcem.
Praktično je izvoz i uvoz bio jednak prilivu i odlivu zlata, odnosno poklapao se sa obimom međunarodnih plaćanja zemlje. U razvoju kapitalizma i međunarodnih kreditnih odnosa, kretanje robe i novca u ekonomskim odnosima zemlje sa inostranstvom, više se ne poklapa.
Javila se potreba da se statistički registruju i robne i finansijske transakcije sa inostranstvom, nezavisno od načina finansijske likvidacije, a na drugoj strani bi se iskazivali svi oblici međunarodnih plaćanja jedne zemlje u određenom vremenskom periodu. Takvi dvostrani pregledi ekonomskih transakcija sa inostranstvom, dobili su naziv platnog bilansa, prvi put u Velikoj Britaniji – sredinom 19 veka.
Pojam platnog bilansa, je, međutim, još dugo ostao nedovoljno precizno definisan. Osnovna dilema je bila: da li platni bilans treba da registruje samo efektivno izvršeno plaćanja i naplate u platnom prometu zemlje sa inostranstvom ( u određenom periodu ) ili treba da prikazuje sve ekonomske transakcije obavljene u istom razdoblju, bez obzira na vreme njihove finansijske likvidacije.
U užem smislu, građanski teoretičari poznavali su bilans plaćanja kao izraz izvršenih efektivnih plaćanja.
Širi koncept platnog bilansa obuhvata sve ekonomske transakcije obavljene u određenom vremenu, bez obzira na trenutak efektivnog plaćanja.