TEŠKI METALI I ŽIVOTNA SREDINA

Razvojem ljudske civilizacije na Planeti Zemlji, porastom populacije, a posebno ubrzanim tehnološkim i tehničkim razvojem, dolazi do povećanja negativnih uticaja na životnu sredinu, koji se manifestuju kroz porast broja izvora zagađenja. Najznačajniji izvori zagađenja životne sredine predstavljaju razna hemijska sredstva, odpadi industrijskih postrojenja, kako čvrsti, tako i otpadne vode i gasovi, sredstva koja se koriste u poljoprivredi i teški metali. Većina teških metala (Cd, Pb, Ni, As, Cr, Hg…) spadaju u štetne i opasne materije koje osim što zagađuju životnu sredinu, djeluju veoma toksično u većim koncetracijama, kako na biljke i životinje, tako i na čovjeka. Zbog toga se u poslednjih 20 godina razvila i javna svest o potrebi zaštite životne sredine od uticaja štetnih materija uopšte, a posebno od teških metala, jer je njihova koncetracija, kako u zemljištu, tako i u ostalim delovima, pre svega vodi, svakog dana sve veća.

U svetu se danas, zahvaljujući industrijskom razvoju, u životnu sredinu raznim putevima ispušta velika količina štetnih materija među kojima veliki udeo imaju i teški metali. Kao posledica njihovog nagomilavanja u biosferi ljudi i životinje ih unose u organizam, što dovodi do pojave raznih bolesti. S obzirom da teški metali predstavljaju potencijalni rizik u proizvodnji kvalitetne hrane, u svetu i kod nas, su sprovedena brojna istraživanja u cilju određivanja njihovog sadržaja, distribucije i mobilnosti u obradivim zemljištima.
Teški metali se odlikuju različitim hemijskim, fizičkim i fiziološkim dejstvom. Neki od njih su neophodni za žive organizme, a to su: cink, železo, molibden, mangan, kobalt i selen.