POLOŽAJ OSUĐENIKA

U svim društvima postoje pojedinci ili organizovane grupe koji iz najraznovrsnijih razloga krše društvene norme kojima se propisuju pravila ponašanja, i to rade na otvoren ili prikriven način, što za sobom svakako povlači i različite vidove kažnjavanja. Nama poznata istorija čovečanstva nije zabeležila primer države koja je uspela da stvori takav ambijent života u kome nema kriminala. U tome nisu pomogle ni represivne mere prema počiniocu, strogo i okrutno kažnjavanje počinilaca, niti je država kroz svoj politički sistem i demokratsko uređenje, zdravu ekonomiju, državnu zajednicu koja bi zadovoljila potrebe građana učinila kriminal nepotrebnim i suvišnim. To je neretko podrazumevalo i krajnje rigorozne kazne, uključujući i neku vrstu odstranjivanja i izolacije iz društvene zajednice. Osnovni problem kod ovih mera, što se vremenom potvrdilo i pokazalo, jeste u tome što one, po pravilu, nisu usmerene na rehabilitaciju i resocilalizaciju osuđenih lica, već na njihovo kažnjavanje. Na osnovu toga kako svako društvo reaguje na takva ponašanja – kazne, određuje se stepen sigurnosti društva od štetnog ili opasnog ponašanja.