Položaj učenika i nastavnika u reformskim pokretima tokom 20. Veka

Još od nastanka prvih škola svako društvo teži obrazovanju i usavršavanju znanja, kao i različitim načinima na koje bi predavač izlagao znanja tako da ga razumeju učenici. Normalna je ljudska težnja ka proširivanju znanja iz oblasti interesovanja, a i drugih. Da niko nije stremio tome u istoriji, danas verovatno ne bi bili u mogućnosti da saznajemo naučne činjenice iz raznih oblasti i svakodnevne stvari kako kulturnog tako i one manje obrazovnog karaktera. Svrha svakog predavanja jeste da na što bolji i razumniji način prikaže svoj sastav, svoju suštinu koja će zaintrigirati slušaoce da razmišljaju na tu temu i proširuju svoja znanja. Teorijski su te činjenice svrsishodne ali u praksi dolazi do mnoštva faktora koji deluju negativno i pozitivno na njih. Svaki faktor ima mogućnost pozitivnog delovanja, ali malo koji zaista vodi računa o tome. Shodno tome imamo medije i televiziju koji su sa svojim nastankom imali za cilj da obrazuju ljude i prenose emisije kulturnog karaktera, ali tokom vekova su poprimili i negativne uticaje. Pa je danas normalno da deca gledaju emisije koje nemaju nimalo obrazovan epilog a prikazuju se jer postoji publika(izvestan broj ljudi) koju to interesuje. Učenici predstavljaju male ljude koji u tom uzrastu opažaju svet oko sebe, znatiželjni su i to je dobro dok je znatiželja usmerena na pravi put, a predavač treba da stremi tome da kod dece razvije ambicioznost i motiviše ih ka samoobrazovanju. Postoje tradicionalne i savremene škole.