Popularna kultura i životni stilovi

Reč kultura potiče od latinske reči colere, što znači gajiti/negovati.
Herder je prvi tvrdio da je kultura zapravo progresivno negovanje i razvijanje opštih ljudskih sposobnosti, uz pomoć vaspitanja, tradicije i jezika.
Prvu modernu definiciju kulture dao je britanski antropolog Edvard Barnet Tejlor, koji je rekao da kultura predstavlja jednu složenu celinu koja uključuje znanja, verovanja, umetnost, moral, običaje i sve druge sposobnosti i navike koje čovek stiče kao član društva. Dakle, Tejlor u prvi plan ističe društveni, socijalni i kumunikativni aspekt kulture.
Kultura je, dakle, naučena. Sve navike koje podrazumevamo pod pojmom kulture su se formirale pod uticajem iskustva, a to iskustvu ima društveni karakter.
Kultura se stiče putem društvene transmisije (prenošenje sa starije generacije na mlađu, sa roditelja na decu) i ona ima ideacijski karakter (prihvata se kroz norme i obrasce).
Poljski sociolog Bauman kaže da se pojam kulture u društvenim naukama upotrebljava u dva različita konteksta i to kao:
1. POJAM KULTURE U ATRIBUTIVNOM SMISLU
Opštiji pojam; ovde se kultura shvata kao atribut ljudske vrste uopšte
2. POJAM KULTURE U DISTRIBUTIVNOM SMISLU
Pojedinačan pojam; ovde se kultura vidi kao skup karakteristika po kojima se ljudske zajednice ili grupe razlikuju jedna od druge
2. FUNKCIJE KULTURE
Funkcije kulture mogu biti:
1. EGZISTENCIJALNA
2. KOMUNIKATIVNA
3. SOCIJALNA I TRANSMISIVNA
Socijalizacija je proces preobražaja ljudske biološke jedinke u društveno poželjnu ličnost i ovaj proces ima dve faze: primarnu socijalizaciju (traje prvih nekoliko godina života i podrazumeva sticanje kontrole nad osnovnim fiziološkim funkcijama, razvijanje bazične motorike i inteligencije) i sekundarnu socijalizaciju (nastupa nakon uspešne primarne socijalizacije i traje do formiranja ličnosti, tj. preuzimanja društvenih uloga u svetu odraslih). Socijalizacija je deo šireg procesa transmisije kulture koji podrazumeva prenošenje kolektivnog iskustva, znanja i umeća sa starije generacije na mlađu
4. NORMATIVNA
Pravila (tj.norme) su očekivana ponašanja ljudi i ona mogu nastati spontanu (tabui, običaji) ili ustanovljenim dogovorom (religijske zapovesti,zakon). Svrha normi je efikasno društveno organizovanje i delovanje
5. FUNKCIJA OSMIŠLJAVANJA SVETA I LJUDSKE EGZISTENCIJE
6. FUNKICJA EMOCIONALNOG IZRAŽAVANJA I AFEKTIVNOG PRAŽNJENJA
Izražavanje emocija poput straha, besa, tuge i radosti kulturno je utemeljeno i regulisanu u cilju zaštite društva, jer bi nekontrolisano afektivno pražnjenje (pogotovo kolektivno) moglo da ugrozi funkcionalnost i efikasnost međuljudskih veza i odnosa, a u ekstremnim slučajevima i da preraste
u destrukciju. Iz ovih razloga, emocionalo izražavanje i afektivno pražnjenje nije prepušteno slučaju, već nas kultura uči kako,kada i u kojoj meri da ih iskazujemo. Kultura nam takođe dopušta da učestvujemo u dozvoljenom ispoljavanju emocija i to putem magijskih rituala, religijskih obreda, javnim događajima poput sportskih i zabavnik manifestacija itd.
3. KULTURA KAO NAČIN ŽIVOTA (etnografija, etnologija, kulturna antropologija)
Naučno zanimanje za kulturu javilo se krajem 18. i početkom 19. veka u Evropi, pod uticajem prosvetiteljstva i romantizma, i rezultiralo je stvaranjem i razvijanjem etnografije i etnologije. Ove naučne discipline su nastale iz potrebe da se bolje razumeju tradicionalne, agrarne evropske zajednice koje su, iako nisu bili svesne filozofskih, političkih i umetničkih tokova Evrope, imale razvijene sve elemente kulture (jezik, običaje, verovanja, bogatu usmenu književnost).