Poremećaji ličnosti

Pokušajte se setiti prijatelja, rođaka ili poznanika za koga ste oduvek imali osećaj da se „loše snalazi“ u uspostavljanju odnosa sa drugim ljudima. To je neko ko se lako posvađa ili je preterano impulsivan ili ne ume da se zauzme za sebe ili je jako uplašen ili najčešće manipuliše drugima. To je neko ko je u najmanju ruku „čudan“ otkako ga poznajete i kome ni jedan iskren razgovor sa prijateljem nije pomogao zato što je naprosto oduvek „takav“. To je neko ko ne misli da ima problem već da je problem u svima ostalima (roditelji, prijatelji, porodica) koji ga ne razumeju zato što je jednostavno poseban/čudan. Uvek će insistirati na tome da je baš on u pravu. Najčešće nema sposobnost empatije, što znači da ne može „ući u kožu drugog“ niti da razume tuđe potrebe, osećanja i stavove. Zbog ovog nedostatka, nije sposoban ni da uvidi da (makar i delimično) ima odgovornost za ono što mu se dešava. Mnogi ljudi bi rekli da smo svi ponekad takvi i da onda svi imamo poremećaje ličnosti. To možemo uzeti sa rezervom. Neki od nas mogu povremeno imati crte ovih poremećaja, ali ljudi koji se zaista nalaze u ovom stanju imaju dugotrajan osećaj tih karakteristika. Toliko se identifikuju sa tim stanjem da ga prepoznaju praktično kao svoju ličnost. To i jeste ključni problem u radu sa njima jer oni skoro pa nikada neće videti da imaju nekakav problem, nego će uvek zaključivati kako su drugi krivi za njihovo stanje. Uopšteno, nemaju tegoba čije bi poreklo videli u sebi samima i najveći broj njih dugo i uglavnom kompenzovano funkcionišu u svojoj sredini i ne traži psihološku pomoć.

Da bi razumeli poremećaje ličnosti, prvo moramo pokušati da razumemo sam pojam „ličnost“. Postoje brojne definicije i pokušaji definisanja ovog termina, ali mi ćemo ovde za naše potrebe uzeti da je ličnost relativno trajan sklop crta i psiholoških mehanizama unutar pojedinca, koji je utkan u sistem socijalnih odnosa. Znači, iz ove definicije da pokušamo da upamtimo trajnost i odnos sa sredinom koja nas okružuje kao ključne pojmove. Kada su crte ličnosti i psihološki mehanizmi trajno rigidni, neprilagodljivi okolini i kada dovode do ometanja svakodnevnog funkcionisanja pojedinca, govorimo o poremećajima ličnosti. Reklo bi se da je ova neprilagođenost hronična i da se u svakodnevnom životu ispoljava i prema sebi i prema okolini i da dovodi do značajnih subjektivnih i socijalnih problema. To je specifičan životni stil osobe i njen odnos prema sebi i drugima. Poremećaj ličnosti ispoljava se tokom puberteta ili ranije, a nastavlja se kroz odraslo doba. U srednjim i poznim godinama primećuje se tendencija ublažavanja simptoma.