Poslovna etika

U komunikaciji je najznačajniji momenat prenošenja informacija. Informacija je obaveštenje, saopštenje, podatak. Informacija treba da bude pouzdana, proverena, kontrolisana ali i dinamična. Ona nije jednom zauvek data već podleže promenama. Proces protoka informacije ne sastoji se samo u emisiji – slanju informacija već zahteva i primanje, pravilno dekodiranje određene poruke i povratnu reakciju.
Izvesni teoretičari komunikacije su smatrali da je proces komunikacije jednosmeran, pri čemu je odašiljač informacija – aktivna, a primalac – pasivna strana. Kasnija istraživanja, dokazala su da je proces komunikacije dvosmeran, te se sastoji od adekvatnosti svih učesnika, koje povetuje neprekinut lanac akcije i reakcije u kojoj učestvuju najmanje sva sagovornika, pregovarača, partnera itd. U ovom procesu ne postoji pasivan posmatrač, čak i kada je jedna od strana u dijalogu aktivnija u verbalnom smislu.
U procesu protoka informacija, jedna strana je odašiljac, prenosilac informacija, a druga aktivni primalac. Interakcija se sastoji u prenosu i pravilnom razumevanju poruke. Da li će primalac prihvatiti i razumeti poruku, zavisi od sadržaja poruke, odabira određenih signala ali i od načina saopštavanja, forme itd.
Da bi se prenele poruke i informacije najrazličitije vrste, bez obzira na tip komunikacije, biraju se ustanovljeni signali, znaci, termini.
Komunikator – govornik ima složen zadatak: kako da poruku i značenje prenese u željenom kontekstu do primaoca. On treba da pronađe sistem znakova koji će korenspondirati sa najširom publikom i doprineti jasnom, konkretnom, realnom i objektivnom plasmanu poruke. Povratna reakcija (feedback) je pokazatelj stepena razumevanja.