Poslovna etika

Uvod

Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponašanja. Proucavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih odluka, licnih i profesionalnih. Cilj nije da se donose eticke odluke s kojima ce se svi složiti, vec da se ojaca naša sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kriticke sudove. Eticke dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog života predstavljaju konstantan izazov našem osecaju za etiku. Vecina nas bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li onda možemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etickim principima? To je suština proucavanja etike – da naucimo kako javno da opravdamo naš eticki izbor na osnovu cvrstih etickih premisa.
Ali, šta je zapravo etika i u cemu se razlikuje od morala? Rec moral izvedena je od latinske reci mos, moris, što znaci (izmedu ostalog) “nacin života” ili “postupanje”. Ona se cesto povezuje sa religijskim verovanjem i licnim ponašanjem. Rec etika, s druge strane, izvedena je iz grcke reci ethos, što znaci “obicaj”, “upotreba” ili “karakter”. O etici se cesto misli kao o racionalnom procesu primene postojecih principa prilikom sudara dva moralna ogranicenja. Najteže eticke dileme nastaju kada dode do sukoba dva “ispravna” moralna ogranicenja. Zato etika cesto podrazumeva ravnotežu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih “tacnih”. Primer može biti radnik na poslu, koji obeca da ce cutati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako šef pokuša da od prvog radnika izvuce potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posvecenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti).
Etika odražava shvatanja društva o tome šta jeste a šta nije ispravno u nekom cinu, kao i razlike izmedu dobra i zla. Ako nekoga optužite da je lenj ili nestrucan, to ne znaci da ste ga optužili za nemoralno ponašanje. S druge strane, laganje i krada podrazumevaju kršenje etickih normi. Zato se etika cesto opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog ponašanja.
Spremnost na eventualne dileme važan je cilj etickog obrazovanja i procesa moralnog rasudivanja. Naravno, pojedina eticka ogranicenja podložna su promenama. Standardi profesionalnog ponašanja konstantno se menjaju kako zaposleni podešavaju svoje moralne kompase u skladu s okolnostima koje se menjaju. Na primer, nekada su zaposleni, nedovoljno placeni za svoj rad, rutinski prihvatali poklone i slicne izraze zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu praksu gleda sa prezirom, mada još ne postoji jedinstven stav o tome gde povuci crtu.

Definisanje morala i etike

Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etickog ponašanja. Moralna vrednost je, dakle, nešto što je “cenjeno, vredno, o cemu se ima visoko
mišljenje, ili nešto podjednako dobro”. Autonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog života primeri su vrednosti koje su važne najvecem delu društva. Objektivnost i poštenje cesto se navode kao snovne vrednosti novinarskog rada. Slicno tome, poverenje, integritet i iskrenost poželjne su vrednosti svakoga ko se bavi odnosima s javnošcu. Vrednosti su sastavne komponente stavova – dakle, “naucene emotivne, intelektualne i bihejvioristicke reakcije na
licnosti, stvari i dogadaje”. Na primer, stavovi protivnika eutanazije možda se zasnivaju na fundamentalnim moralnim vrednostima kao što je svetost života. Nasuprot tome, stavovi onih koji veruju u “pravo na dostojanstvenu smrt” zasnivaju se na osnovnim vrednostima kao što su autonomija pojedinca i pravo na kvalitet života. Stoga je lako videti zašto eticki sporovi i debate proizvode tako emotivnu retoriku