Poslovna etika i revizija

Uvod

Poslovna etika zauzima veoma bitno mesto u poslovanju, određuje šta je dobro ili slabo(etično ili neetično), ukratko to je primena etičkih načela u poslovnim odnosima i aktivnostima. Najčešće da bi neka firma ili preduzeće uspešno funkcionisalo još pre osnivanja pravi u pisanom obliku formalne etičke kodekse, oni bi trebali da vode menadžere i zaposlene ka lakšem prilagođavanju i funkcionisanju na radnom mestu, koje je pre svega dobro uređeno i organizovano. Poslovna etika je dinamična i nije odraz želje pojedinca ili trenutne mode dana ili meseca. Menadžeri imaju noseću ulogu u organizaciji, oni su ˝noseći stub˝ firme, pa su osobine ličnosti koje poseduju veoma bitne, smatra se da nije etički dobro ako su ljudi na takvim pozicijama podmukli, laktaši, spletkaroši… Problem morala specifičan za menadžere potiče od činjenice da su menadžeri institucija kolektivne grupe upravljanja društvom organizacije. Poslovna etika se polako i postojano uvodi u mnoge koledže, škole biznisa i mnoge programe post diplomskih studija. Ponikla je u vreme posle afere Votergejt i neprestano je potkrepljivana novim razotkrivenim slučajevima podmićivanja, podmazivanja poslovnih ugovora, nezakonitih političkih priloga, avionskih nesreća, prodaje defektnih guma, automobila i drugih proizvoda. Potrošački pokret, glasni vapaji za većom Vladinom kontrolom, izmenjeni stav velikog broja ljudi prema biznisu i njegovoj društvenoj odgovornosti, sve je to pitanje poslovne etike predmetom opšte i žive brige. Poslovna etika se ne smatra više pojmovnom protivrečnošću i većina krupnih korporacija preduzela je mere da bar neka obeležja etičnosti unese u svoje ustrojstvo. Poslovna etika se bavi tehnikama moralnog rasuđivanja i obrazlaganja potrebnim za analizu moralnih spornih pitanja u biznisu. Potom posmatra šaroliko tekućih i pogrešnih moralnih problema u poslovnoj delatnosti od prava radnika do legitimne upotrebe kompjutera.

Skorašnje velike finansijeske prevare povećavaju svest javnosti o prevarama i o strašnim štetama koje prouzrokuju. Kongres Sjedinjenih Država je usvojio Sarban-Okli akt 2002.godine u pokušaju da stavi pod zakon određene uslove da bi odvratili od prevara i povećali kazne za direktore koji su počinili finansijske prevare.
Ovo poglavlje ispituje dva srodna subjekta etike i prevare i njihove implikacije na reviziju. Počnimo poglavlje na osnovu ankete o etičkim pitanjima koja ističu odgovornost organizacije prema svojim zaposlenima, akcionarima, klijentima i široj javnosti. Menadžment organizacije ima etičku obavezu da održava ravnotežu između rizika i koristi koji su sastavni delovi njihovih odluka. Menadžeri i računovođe moraju da shvate implikacije novih informacionih tehnologija za takva istorijska pitanja kao što su uslovi rada, pravo na privatnost i potencijalne prevare. Sekcija zaključuje na osnovu osvrta na etički kodeks koji Sarban-Okli akt propisuje.
Druga sekcija je posvećena predmetu prevare i njihove implikacije za računovođe. Mada je termin prevara poznat u današnjoj finansijskoj štampi, nije uvek jasno šta čini prevaru. U ovoj sekciji diskutovali smo o prirodi i značenju prevare, razlikama između prevara zaposlenih i menadžerskih prevara, objašnjavali snage koje motivišu prevaru, skicirali strukturu najčešćih šema prevare i prezentovali revizorske procedure za otkrivanje prevare. Zaključeno je na osnovu osvrta ACL-testova koji može da se primenjuje za otkrivanje rizika.

Etička pitanja u poslovanju
Etički standardi su izvedeni iz društvenih običaja i duboko ukorenjenih ličnih uverenja o pitanjima o dobru i zlu koja nisu univerzalno dogovorena. Sasvim je moguće da dve osobe, obe smatraju svoje delovanje za etičko, da se razlikuju po određenim pitanjima. Često mešamo etička pitanja sa pravnim pitanjima. Častan gospodin iz države Kolorado, koji je optužen za nedolično etičko ponašanje, stoji pred Kongresom i izjašnjava se “krivim za ispravno ponašanje, da li je on stvarno rekao da nije prekršio zakon?
Preplavljeni smo skandalima na tržištu akcija, pričama o kompijuterskim prevarama i virusima i skoro neverovatnim optužbama za nepogodnost i nelegalnost delovanja rukovodstva. Koristeći tajne šeme kompenzacije, Enronov CFO Endi Festou, dostigao je lično bogatstvo od približno 40 miliona dolara. Slično, Denis Kozlovski iz Tyco-a, Ričard Skruši iz HelthSouth-a i Berni Eber iz WorldCom-a, postali su nezamislivo bogati potkopavajući svoje kompanije. Zapravo tokom perioda od početka 1999.do maja 2002. rukovodstvo 25 kompanija izvuklo je 25 milijardi vredne kompezacije, opcija na akcije i privatnih zajmova od njihovih organizacija dok su njihove kompanije povećavale zalihe i do 75 posto.
Detaljna analiza etičkih pitanja je nemoguća bez ovog poglavlja. Čak šta više, cilj je da se poveća čitaočeva opreznost prema etičkim pitanjima koja se tiču poslovanja, informacionih sistema i informacionih tehnologija.