Poslovna etika/poslovni kodeks

Uvod

Termin profesija se primenjuje na one osobe koje su usavršile znanje i veštine i primenjuju ih, za naknadu, na određene zadatke koje prosečni i nekvalifikovani ljudi ne mogu da obave. Termin vodi poreklo od latinske reči zakletva, a zakletva se odnosi na odanost,privrženost profesiji, težnju da se bude ekspert u svom poslu,dogovoru da se održi dobra reputacija profesije i sl. Profesije su obično regulisane profesionalnim telima koja mogu da utvrde ispite stručnosti, uslove za ulazak u profesiju, da igraju ulogu davanja licenci, sprovode primenu etičkog kodeksa u praksi itd. Primeri profesija su advokati, inženjeri, računovođe i druga tehničkispecijalizovana zanimanja.Veliki broj ljudi računovodstvo smatra kao visoko stručno područje koje je dostupno samo uskom krugu profesionalaca. Međutim,u praksi se svako od nas, na neki način, skoro svakodnevno bavi računovodstvom jer je ono univerzalni, opšteprihvaćeni poslovni jezik, sredstvo pomoću koga merimo i opisujemo rezultate ekonomske aktivnosti.Računovodstvena profesija obuhvata specijalizovane stručnjake(profesionalce) za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje finansijskih izveštaja i njihovu reviziju. U savremenim uslovima poslovanja računovodstvena profesija ima visok nivo odgovornosti u obezbeđenju kvalitetnog finansijskog izveštavanja. Svojim stavom I ponašanjem prilikom sastavljanja i obelodanjivanja finansijskihizveštaja, računovodstvena profesija, odnosno profesionalne računovođe, utiču na sliku o finansijskoj situaciji, uspešnosti poslovanja preduzeća kod korisnika finansijskih izveštaja. Izazovikoji su stavljeni pred računovodstvenu profesiju u uslovimaneprekidne težnje ka harmonizaciji finansijskog izveštavanja naglobalnom nivou, kao i što većem zadovoljavanju potreba korisnikafinansijskih izveštaja, veoma su veliki.Treba istaći da je finansijsko izveštavanje ”..proces obezbeđenja kvantitativnih finansijskih (računovodstvenih)informacija o preduzeću i njihovog saopštavanja korisnicimaodnosno donosiocima odluka”1 i da je danas opšte prihvaćeno da je osnovna svrha finansijskog izveštavanja korisnost za donošenjeodluka. Od finansijskog izveštavanja se očekuje da će obezbeditiinformacije za donošenje racionalnih investicionih i kreditnihodluka, informacije o ekonomskim resursima preduzeća i pravu nanjih, informacije o performansama poslovanja preduzeća u tokugodine, o tome kako preduzeće stiče i koristi gotovinu, kako upravaispunjava svoju upravljačku odgovornost prema vlasnicima itd.U radu će biti razmotren istorijski razvoj i značajračunovodstva i računovodstvene profesije, profesionalneorganizacije relevantne za računovodstvenu profesiju u svetu i kodnas. Poseban akcenat je stavljen na principe profesionalne etike kojeprofesionalni računovođa mora da poštuje kako bi kvalitetfinansijskog izveštavanja bio na takvom nivou da ga neposrednikorisnici finansijskih izveštaja, ali i javnost u najširm smislureči ne mogu dovesti u pitanje, bez obzira na evidentne okolnosti isituaciju koje prete da ugroze njihov kvalitet. Etičko ponašanjeprofesionalnih računovođa uslov je i pretpostavka kvalitetnogfinansijskog izveštavanja direktno, kao i najšira društvena javnostindirektno zahtevaju fer, poštene i objektivne finansijskeizveštaje. Zato se s pravom ističe da računovođe obavljaju usluge ujavnom interesu kao kolektivnom dobru zajednice ljudi i institucija.Istorijski razvoj računovodstva iračunovodstvene profesije.

1.Istorija računovodstva

Istorija računovodstva je stara koliko i sama civilizacija; jošsu porodice u praistoriji morale da proračunavaju količine hrane iodeće koje su im potrebne da bi se suočile sa hladnijim godišnjimdobima. Računovodstvo predstavlja jednu od najznačajnijih profesija uekonomiji i poslovanju. Računovođe su učestvovale u razvoju gradova,trgovine, novca i bankarstva, doprinele su uspehu italijanskerenesanse, spasile od bankrotstva mnoge pronalazače i preduzetniketokom industrijske revolucije, pomogle povećanju poverenja u tržištekapitala neophodnom za zapadni kapitalizam, i imale knjučnu ulogu uinformatičkoj revoluciji koja je promenila globalnu ekonomiju.Razvoj računovodstva bio je uslovljen razvojem privrede, s jednestrane, i pojavom novca kao merila vrednosti i platežnog sredstva, sdruge strane. Sve dok su proizvodne snage bile na nivou razvojanaturalne proizvodnje, proizvodnje za potrebe samog proizvođača, nijese osećala potreba za računovodstvenom evidencijom. Ukoliko je tada ivršena razmena, ona je obavljana putem trampe, roba jedne upotrebnevrednosti razmenjivala se za robu druge upotrebne vrednosti, u istommomentu, zbog čega nisu ni nastajali dužničko-poverilački odnosi inije ni bilo potrebno evidentirati takvu razmenu. Međutim, kad jerazvoj prizvodnih snaga omogućio proizvodnju i za tržište, došlo jei do razvoja trgovine. Trgovac robu kupuje radi toga da bi je prodaodrugom i da bi pri tome ostvario zaradu, kupujući je po nižoj, aprodajući po višoj ceni. Tu se pojavljuje i dužničko-poverilačkiodnosi. Naime, kad proizvođač proda trgovcu na kredit, on postajepoverilac, a trgovac dužnik, ili ako, pak, trgovac proda kupcu robu nakredit, onda je trgovac poverilac, a kupac je njegov dužnik. Na tomstepenu razvoja proizvodnih snaga oseća se potreba za evidencijom, jer treba znati ko kome i koliko duguje, odnosno ko, koliko i od kogapotražuje, s jedne strane, i kolika je zarada trgovca, s druge strane.Pojavom akumulacije omogućen je razvoj banaka, gde se javljajukreditni odnosi, a samim tim i potreba za evidencijom, da bi se znalidužnici i poverioci i da bi se utvrdila zarada po osnovu kamate.Tragovi računovodstvene evidencije otkriveni već kod antičkihnaroda uglavnom su s područja bankarskih poslova. Još u XVIII vekup.n.e. u Vavilonu u Zakonu kralja Hamurabija ukazuje se kakva seevidencija morala voditi sa područja dužničko-poverilačkih odnosa.U antičkoj Grčkoj banke se nisu bavile samo kreditnim poslovima veći poslovima plaćanja za račun klijenata, dakle platnim prometom.Tvrdi se da su banke vodile dve knjige ”ephemerid” i ”trapezitica5grammata”. Prva knjiga predstavlja hronološku evidenciju svihposlovnih događaja, a druga knjiga račune (konta) klijenata.2Posle osvajanja Egipta od Aleksandra Makedonskog, i u Egiptudolazi do razvoja banaka. To je uslovilo i pojavu knjigovodstveneevidencije, koja je obuhvatala kreditne odnose između banaka ikreditni odnos banke i privatnog lica.U Rimu su, takođe, bile razvijene privatne banke. Pored banaka,kreditnim poslovima bavili su se i bogati robovlasnici, vitezovi,filozofi i dr. Od knjiga spominju se rokovnik (”liber calendarii”) , ukome se evidentira pozajmljeni novac i rokovi naplate glavnice ikamate, memorijal (”adversaria”), u kome se evidentiraju poslovnepromene hronološki, knjiga primanja i izdavanja (”codex accepti etexpensi”) i knjiga u kojoj su vođena konta (”codex rationum”).3Raspadom Rimske imperije zamire i privredna aktivnost, avezano sa tim i vođenje knjigovodstvene evidencije.