Poslovno pravo

1. Zakon kao izvor poslovnog prava
Izvori prava su oni skupovi opštih pravnih normi kojima se na unapred neodređeni vremenski period i za unapred neodređene poslovne subjekte uređuju neki društveni odnosi. Osnovni izvor prava je zakon. Najviši izvor prava je ustav – najviši zakon (pravnička povelja društva). Sačinjen je tako da pretežno sadrži principe (načela), a malo konkretnih pravnih normi. Sve ostalo se reguliše nižim izvorima prava: ratifikovane međunarodne konvencije; zakoni; podzakonska akta (uredbe, odredbe, odluke, pravilnici, naredbe…); običaji, uzanse, opšti uslovi poslovanja. Zakone uvek donosi najviši organ vlasti (skupština, parlament), on ima određene članove u kojima su sadržane pravne norme (pravila ponašanja obezbeđena pravnim sankcijama). Pravne norme su nužno opšteg karaktera, za unapred neodređen subjekt, na neodređeno vreme, sem pojedinačnih pravnih normi koje su unapred određene. U zakonu postoje: imperativne (kongentne) i fakultativne (dispozitivne) norme. Po imperativnim se adresanti moraju ponašati, a po dispozitivnim normama se mogu i ne moraju. Podzakonska akta donose izvršni i upravni organi – vlada. Najviše su imperativne norme uglavnom tehničke, nisu tako opšte.

2. Običaji i uzanse
Običaj je pravilo ponašanja koje nije propisano zakonom, već je nastalo dugotrajnim istovrsnim ponašanjem pripadnika grupe u istim situacijama. Postoji više vrsta običaja: 1) po teritoriji: opšti, regionalni, lokalni (mesni) – najjača pravna snaga; 2) po delatnosti: opšti i posebni (najjači u određenoj struci). Uzanse su prikupljeni sistematizovani i objavljeni običaji od strane određene komore (privredne, trgovačke…). Pored opštih uzansi postoje i posebne uzanse za pojedine branše.

3. Tipski i formularni ugovori i opšti uslovi poslovanja
Ovo je tipičan proizvod privrednika. Ova unapred pripremljena pisana pravila imaju velike korporacije, monopolisti, dominantni na tržištu ili sa velikim udelom na tržištu. Uslovi pod kojima se zaključuje ugovor: od trenutka kada su nastali postali su pravilo za zaključenje ugovora. Uvek ih nameće jača strana. Postoje i posebna pravila za tumačenje ovih ugovora ako ima bilo kakvih pravnih rupa ili nejasnih formulacija. Tumače se u korist slabije strane (pristupnika). Kada nema pravila iz poslovnog prava, može se koristiti sekundarno pravilo iz građanskog prava. Redosled primene izvora prava: 1) ustav; 2) ratifikovana međunarodna konvencija; 3) zakoni – imperativni; 4) podzakonska akta – imperativne norme; 5) običaji i uzanse – mogu po snazi da dođu pre dispozitivnih zakonskih normi ako preduzeća tako urede svoj odnos, ili ako sam zakon upućuje na običaje i uzanse; 6) opšti uslovi poslovanja – volja izražena kroz opšte uslove. Takođe mogu po snazi da dođu pre dispozitivnih zakonskih normi.