Požari

UVOD

Od davnina vatra je imala veliku ulogu u životu ljudi, i bila je veran i dobar sluga, ali se takođe pokazala i kao zao gospodar i to onog trenutka kada čovek nije mogao da kontroliše njenu destruktivnu moć. Tokom istorije čovek je pronalazio brojne načine da proizvodi i koristi vatru, ali nije uspeo u potpunosti da je kontroliše.
U toku duge istorije čovečanstva desile su se mnoge nesreće izazvane požarom. Veliki broj tih nesreća je karakterističan po broju ljudskih žrtava i prouzrokovanoj materijalnoj šteti. Skoro svi veliki gradovi u svetu doživeli su u svojoj istoriji bar jedan veliki požar. U požarima gradova za vreme Drugog svetskog rata, teško je razdvojiti žrtve direktnog bombardovanja i žrtve požara kao posledice bombrardovanja. Neke od najvećih nesreća izazvanih požarom u toku ljudske istorije su:

• 8. Jula 64. Godine – izgoreo je Rim. Požar je trajao šest dana i sedam noći. Istorija je optužila Nerona, rimskog cara za ovaj požar, a on hrišćane.
• 1755. Godine – izgore je Lisabon. Posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija buknli su požari. Mnoštvo ljudi izgorelo je živo. Poginulo je oko 60. 000 ljudi.
• jula 1943. Godine – izgorelo je više od 12 m2 grada Hamburga, posle američko – engleskog bombardovanja. Ratni požar, vatrena oluja. Izgorelo je više od 100. 000 ljudi.
• 14. Februara 1945. Godine – izgoreo je Drezden posle amerčko – engleskog bombardovanja; ratni požar i vatrena oluja. Poginulo je 135. 000 ljudi.
• maja 1845. Godine – požar u pozorištu Guangdongu u Kini. Izgorelo je uglavnom živo 1670 ljudi. Ovaj požar je sa najviše žrtava u požaru jedne zgrade na svtetu.
• 27. Marta 1977. Godine – dogodila se najteža nesreća u civilnom vazduhoplovstvu. U sudaru dva džambo džeta BOINGA 747 žive su izgorele 583 osobe.
• 8. Decembra 1863. Godine – požar u jezutiskoj crkvi LA KOMPANIJA Santjago de Čile. Požar se dogodio za vreme mise. U crkvi je bilo upaljeno 20. 000 uljanih svetiljki i lako zapljiv dekor usmrtili su 2. 500 osoba.