Prava deteta

UVOD

U ophođenju sa decom  pokazujemo svoje pravo lice. To važi za odrasle ,isto kao i za društva i države. Nema razdoblja u kom deca nisu bila zlostavljana i iskorištavana. To predstavlja jednu posebno tešku povredu ljudskih prava. Iskustvo pokazuje da su nedužna deca izložena teškim situacijama i sudbinama. Dovoljni su neki primeri da pokažu katastrofalnu situaciju dece: preko 2 miliona dece je tokom poslednjih 10 godina poginulo u ratovima, 10 miliona dece iz celog sveta ima teška psihička oštećenja kao posledicu rata, 30 miliona dece živi u ratnim područjima, a u 26 zemalja sveta deca ispod 15 godina su vojnici na zadatku. Deca su u međunarodnom pravu prepoznata kao posebno osetljiva i specifična kategorija za čiju zaštitu nisu dovoljni uobičajeni mehanizmi zaštite predviđeni pravom ljudskih prava. Negde od 17. veka dete počinje da se tretira kao posebno osetljivo biće i može se smatrati da dolazi do buđenja svesti o detinjstvu kao pojmu. Zahvaljujući razvojnim psiholozima, prepoznate su karakteristike i postojanje autonomije ličnosti deteta i nužnost da iste uvažimo, poštujemo, normativno uobličimo i garantujemo ili da stvorimo ambijent u kome se prava deteta zaista priznaju i ostvaruju. Pod pojmom prava deteta smatramo prava koja su po svojoj prirodi ljudska i koja svako dete ima, bez obzira na to u kojoj državi živi, u kom političkom,kulturnom i ekonomskom okruženju,i u skladu sa kakvim tradicijama,običajima i verovanjima se razvija.

KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA

Zbog masovnog umanjivanja vrednosti životnih šansi i povreda prava deteta kao prvi korak je donesena “Povelja o pravima deteta” 20. novembra 1959. godine. Od tada je 20. novembar Dan prava deteta. U preambuli ove Povelje stoji rečenica koja ukazuje na njen smer: “Čovečanstvo duguje deci najbolje što ima.” 1979. godine, podnesen je predlog da se ova Povelja proširi tako da bude međunarodno- pravno obavezujuća. 10 godina kasnije, 11.decembra 1989. godine,nakon napornih pregovora,donesena je Konvencija o pravima deteta od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja sadrži 54 člana.  Ovaj dokument do sada su ratifikovale 193 države. Neki od članova Konvencije su:

•  Definicija deteta – Svaka osoba ispod 18 godina smatra se detetom, ukoliko ta starosna granica nije prema nacionalnim zakonima niža.
•  Jednako postupanje – Sva prava važe bez izuzetka za svako dete. Obaveza je svake dražve da decu zaštiti od bilo kakve forme diskriminacije.
•  U najboljem interesu deteta – Kod donošenja političkih, pravnih i društvenih odluka najpre se u obzir moraju uzeti interesi deteta.
•  Opstanak i razvoj – Svako dete ima pravo na život. Država se izričito obavezuje da će garantovati opstanak i razvoj deteta.
•  Sloboda misli, savesti i religije – Država mora poštovati pravo deteta na slobodu misli, savesti i religije, bez ograničavanja odgovarajućeg uticaja roditelja.
• Zaštita od zloupotrebe i zapostavljanja – Država  štiti dete od svake forme zlostavljanja od strane roditelja ili drugih osoba koje imaju pravo na brigu o detetu, te razrađuje odgovarajuće socijalne programe da bi sprečila zloupotrebu i pomogla onima kojima je pomoć potrebna.
•  Zaštita dece koja nemaju porodicu – Država se obavezuje na osiguranje posebne zaštite za decu koja nemaju porodicu, te se obavezuje na pronalazak odgovarajućeg smeštaja u hraniteljskim  porodicama ili odgovarajućim institucijama koje se bave odgojem i brigom o deci.