Odlomak

1.    IDEJE O UJEDINJAVANJU EVROPE

Evropskoj Uniji (EU) je prethodila Evropska Zajednica (EZ), koju su činile 3 zajednice evropskih zemalja, koje su se prema trećima pojavljivale kao EZ. Sem ovog oblika zajedništva, evropske države su formirale i neke druge oblike, sa ili bez statusa međunarodne vladine organizacije. Svemu ovome seže ideja o ujedinjavanju, ali se ona zasniva na osvajanju, ili potpunoj suprotnosti koja se ocenjuje kao utopistička.

Za vreme I Svetskog rata ideja o evropskom zajedništvu je nestala, ali po njegovom prestanku ponovo se javlja, ali sada ne kao osvajačko ujedinjavanje, već bi ujedinjena Evropa trebalo da se zasniva na principu dobrovoljnosti. Osnov za ujedinjavanje vidi se u kulturnoj i duhovnoj srodnosti evropskih naroda, pa se zato iz toga isključuju VB i SSSR. 1946. god. Vinston Čerčil je izneo ideju o „Sjedinjenim evropskim državama“, ali je samo jedan deo evropskih zemalja odobravao. Ideja ostaje po strani, sve do početka Hladnog rata kada je oživljena iz bezbednosnih i ekonomskih razloga. Tada je osnovano nekoliko organizacija, koje će ostvariti značajan uticaj na formiranje EZ.

Integracije evropskih država posle II Svetskog rata

Osnovama za ujedinjenje Evrope se smatra nastanak sledećih organizacija:

  •     Zapadnoevropska unija 17.3.1948. god.
  •     Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEEC, kasnije OECD) 16.4.1948. god.
  •     NATO 4.4.1949. god.
  •     Savet Evrope 5.5.1949. god.

 

 

 

2.    ZAPADNOEVROPSKA UNIJA

Osnovana je ugovorom o ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj saradnji i kolektivnoj samoodbrani 17.3. 1948. god. u Briselu. Zaključenje ovog ugovora su uslovila 3 ključna momenta:

  •     odbijanje SAD i Kanade da učestvuju u zaključenju bezbednosnih ugovora
  •     nastojanje SSSr-a da ovlada zemljama centralne Evrope
  •     potreba za zajedništvom između evropskih država.

Samim Briselskim ugovorom istaknuta je:

  •     potreba za ekonomskom saradnjom
  •     potreba za povećanjem životnog standarda
  •     potreba za edukacijom stanovništva o principima zajedničke civilizacije
  •     saradnja u obliku vojne pomoći u slučaju napada na neku državu potpisnicu

Briselskim ugovorom Zapadnoevropska unija nije formirana kao međunarodna organizacija, već su države potpisnice samo preuzele neke obaveze ka drugim potpisnicama, po osnovu ugovora. Za ekonomsku saradnju bila je predviđena neka vrsta „supsidijarnosti“, tj. da u slučaju da zemlje potpisnice preuzmu obaveze koje znače ostvarivanje ekonomske saradnje u okviru neke druge integracije, onda će se ciljevi saradnje proklamovani Briselskim ugovorom ostvariti u okviru te druge integracije. U odnosu na odbrambenu integraciju bio je predviđen obrnuti princip: da integracija u druge odbrambene saveze ne može biti ugovorena na štetu odbrambenih interesa država potpisnica.

Stav SAD (zbog Hladnog rata) je izmenjen, tako da posle godinu dana dolazi do zaključenja posebnog ugovora kojim je osnovana specijalizovana međunarodna organizacija za odbranu – NATO. 1950. god. države potpisnice Briselskog sporazuma pristupaju NATO-u, i tako integrišu Zapadnoevropsku uniju u NATO, iako ona nastavlja da postoji. Zbog sve značajnije uloge Nemačke javila se potreba za njenom integracijom u sistem zajedničke odbrane, ali zbog nemogućnosti priključenja NATO –u, Francuska predlaže formiranje „evropske armije“ pod komandom NATO –a. Zaključen je poseban međunarodni ugovor o formiranju Evropske odbrambene zajednice, ali 1954. god. francuska Narodna skupština je odbila njegovu ratifikaciju, te nikada nije stupio na snagu.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese